Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Kliknite na zastavicu da saznate više.
3
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Kliknite na zastavicu da saznate više.
3
Profil ažuriran:
08.12.2020.
GODINA ROĐENJA
1958.
OBRAZOVANJE
Pravni fakultet u Beogradu
Godine studiranja:
4
Prosečna ocena:
7,62
NA POZICIJI SUDIJE
37 godina
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Zoran Savić osim karijere u pravosuđu, uplovio je i u drugačije vode – postao je građevinski investitor. Naime, Savić je sa poslovnim partnerom, biznismenom Zoranom Kocićem, po pola finansirao izgradnju zgrade sa 13 apartmana u centru Kopaonika, koju su nazvali “vila Pahulja”. Vila vredi više od milion evra, prema proceni agencije za nekretnine koju je angažovao KRIK, a nije poznato poreklo novca koji je sudija uložio u ovaj poduhvat. Savić je prodao većinu apartmana i trenutno je samo jedan u njegovom vlasništvu.
Više teksta
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Zoran Savić osim karijere u pravosuđu, uplovio je i u drugačije vode – postao je građevinski investitor. Naime, Savić je sa poslovnim partnerom, biznismenom Zoranom Kocićem, po pola finansirao izgradnju zgrade sa 13 apartmana u centru Kopaonika, koju su nazvali “vila Pahulja”. Vila vredi više od milion evra, prema proceni agencije za nekretnine koju je angažovao KRIK, a nije poznato poreklo novca koji je sudija uložio u ovaj poduhvat. Savić je prodao većinu apartmana i trenutno je samo jedan u njegovom vlasništvu.
Osim stana u turističkom centru Kopaonika, Savić i njegova supruga Snežana Savić Sabljić, takođe sudija beogradskog Apelacionog suda, poseduju tri stana u centru Beograda i vikendicu u podnožju Avale. Procenitelji tvrde da ova imovina vredi više od 1,2 miliona evra. Nije jasno kako su sudije mogle da steknu ove nekretnine s obzirom da im plate zajedno nisu više od četiri hiljade evra. Pod uslovom da zaradu nisu trošili ni na šta drugo, bračnom paru bi trebalo više od 25 godina da uštedi kako bi kupili šta trenutno poseduju.
U karijeri dužoj od 30 godina Savić je bio sudija u sudovima svih nivoa – sudio je u opštinskom, okružnom i vrhovnom sudu. Od 2010. je u beogradskom Apelacionom sudu, u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal. Učestvovao je u donošenju odluka u nekim od najznačajnijih postupaka u državi.
Savić je bio član veća koje je potvrdilo osuđujuću presudu članovima zemunskog klana za ubistvo premijera Zorana Đinđića i među sudijama koje su ukinule oslobađajuću presudu Željku Maksimoviću Maki i njegovim saradnicima za ubistvo policijskog generala Boška Buhe 2002. godine. Jedan je od sudija iz veća koje je kontroverzne biznismene sa Kosova bliske SNS-u Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića pravosnažno oslobodilo optužbi da su učestvovali u krađi kamiona uzetih na lizing, kao i kriminalca Sretena Jocića – Jocu Amsterdama za organizovanje ubistva hrvatskog novinara Ive Pukanića 2008. godine.
Sa kolegama iz veća Savić je 2015. godine nezakonito oslobodio kontroverznog biznismena Stanka Subotića. Subotiću se sudilo da je bio na čelu grupe koja je švercovala cigarete i najpre je bio osuđen, ali ga je u ponovljenom postupku Viši sud oslobodio krivice. Nakon duže od godinu dana čekanja da Savić i njegove kolege u Apelacionom sudu odluče po žalbi tužilaštva na ovu presudu, zastario je deo optužbi. Za drugi deo – Savić i kolege su Subotića pravosnažno oslobodile. Veće kojim je predsedavao Savić odbacilo je deo dokaza tužilaštva o umešanosti Subotića u šverc cigareta, a kasnije se ispostavilo da su prekršili zakon kada su to uradili, kako je utvrdio Vrhovni kasacioni sud. Odluka Vrhovnog suda, ipak, nije mogla da utuče na to što je Subotić oslobođen, već je samo konstatovana nezakonitost u radu Savića i njegovih kolega iz veća. Pitanje njihove odgovornosti zbog nezakonitog oslobađanja Subotića nikada nije pokrenuto.
Savić je bio predsednik veća koje je oborilo osuđujuću presudu bivšem ministru životne sredine Oliveru Duliću i 2018. godine vratilo suđenje na početak, kao i u onom koje je ukinulo osuđujuću presudu bivšem direktoru Železnica Srbije Milanku Šarančiću.
Savić nije želeo da govori za KRIK. Kada su ga novinari KRIK-a pozvali telefonom, kratko je rekao: „Nemam vremena, a pitanja koja ste postavili su vrlo nekorektna. Tamo gde je trebalo da prijavim (imovinu), ja sam prijavio, tako da ne bih da govorim puno o tome. To je moj odgovor.“
Biznismen Stanko Subotić bio je optužen da je tokom 1995. i 1996. godine organizovao šverc cigareta kojim je oštetio državu za oko 56 miliona tadašnjih nemačkih maraka i oko 7,8...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje grupi „Pauk“ za špijunažu
TRAJANJE
18 godina
OKONČAN
Petorici članova grupe „Pauk“, kako je neformalno nazvana, sudilo se za špijunažu. Francuski obaveštajac Jugoslav Petrušić, Milorad Pelemiš, Slobodan Orašanin, Branko Vlačo i...
Više o predmetu
Predsednik veća (ponovljeni postupak)
Suđenje bivšem rukometašu Vladimiru Mandiću
TRAJANJE
13 godina
OKONČAN
Bivši rukometaš Vladimir Mandić bio je optužen da je u avgustu 2001. svom rođaku Draženku Mandiću pomogao u pokušaju ubistva Dejana Markovića. Marković je bio vozač...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje za ubistvo radnika obezbeđenja pošte
TRAJANJE
9 godina
OKONČAN
U martu 2006. godine u jutarnjim časovima radnici su razvozili penzije po beogradskim Poštama. Tri muškarca – Nenad Grujović, Vladimir Stanić i Branislav Andrić čekali su ispred...
Više o predmetu
Predsednik veća
„Saobraćajna mafija“
TRAJANJE
9 godina
OKONČAN
Grupi poznatijoj kao „saobraćajna mafija“, sudilo se jer su, kako je tvrdilo tužilaštvo, u toku 2005. i 2006. godine pravili zapisnike o uviđaju saobraćajnih nesreća koje se nisu...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje bivšem direktoru „Železnica Srbije“
TRAJANJE
8 godina
OKONČAN
Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo je 2010. Milanka Šarančića, bivšeg direktora „Železnica Srbije“, i njegove saradnike da su pri kupovini lokomotiva oštetili ovo...
Vlasnik niške firme „Company R5“ i brat pokojnog generala policije Radovana Stojičića Badže, Siniša Stojičić, organizovao je šverc gotovo tri hiljade kartona cigareta u toku...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje bivšem ministru Oliveru Duliću
TRAJANJE
7 godina
OKONČAN
Nakon što je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast 2012. godine, jedan od prvih poteza u najavljenom obračunu sa korupcijom bilo je hapšenje Olivera Dulića, bivšeg ministra za...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje za falsifikovanje, kavački klan
TRAJANJE
7 godina
TRAJE
Užičanin Darko Karaičić optužen je 2017. godine da je organizovao grupu koja je kriminalcima nabavljala lažne lične karte i drugu falsifikovanu dokumentaciju. Zajedno sa njim...
Više o predmetu
Predsednik veća
„Galenika“
TRAJANJE
7 godina
OKONČAN
Nenad Ognjenović, nekadašnji direktor državne fabrike lekova „Galenika“, optužen je krajem 2013. godine za niz malverzacija, između ostalog i da je u periodu od decembra 2008. do...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje Ivanu Pavloviću Ikeru za šverc droge
TRAJANJE
6 godina
OKONČAN
Kotoraninu Ivanu Pavloviću Ikeru i četvorici njegovih saradnika sudilo se za međunarodni šverc oko 80 kilograma kokaina. Pavlović je, kako je utvrdilo tužilaštvo, organizovao grupu...
Više o predmetu
Predsednik veća (ponovljeni postupak)
Napad na Andreja Vučića i Predraga Malog
TRAJANJE
5 godina
OKONČAN
Osmorica pripadnika Žandarmerije optuženi su jer su tokom Parade ponosa održane 2014. godine u Beogradu tukli Andreja Vučića, brata tada premijera Srbije Aleksandra Vučića, i...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje Sretenu Jociću za ubistvo novinara Ive Pukanića
TRAJANJE
5 godina
OKONČAN
Poznati hrvatski novinar Ivo Pukanić koji je godinama pisao o organizovanom kriminalu na Balkanu izašao je iz redakcije lista „Nacional“ u Zagrebu, čiji je bio vlasnik, sa kolegom...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje za terorizam i slanje na ratište u Siriju
TRAJANJE
4 godine
OKONČAN
U septembru 2014. godine petorica muškaraca optužena su za terorizam jer su vrbovali više građana Srbije da se pridruže terorističkoj organizaciji u Siriji, a potom pripremali i...
Više o predmetu
Predsednik veća
Šverc cigareta – grupa Antona Stanaja
TRAJANJE
4 godine
OKONČAN
Anton Stanaj optužen je 2008. godine da je organizovao kriminalnu grupu koja je od 2004. do 2007. švercovala cigarete, a na optužnici se našlo i 26 njegovih saradnika.
Oni su, kako...
Više o predmetu
Predsednik veća
„Drumska mafija“
TRAJANJE
4 godine
OKONČAN
Drumsku mafiju, prema optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal koja je podignuta 2006. godine, a izmenjena tri godine kasnije, činilo je više od 50 ljudi koji su učestvovali u...
Više o predmetu
Predsednik veća (ponovljeni postupak)
„Pink Panteri“ – pljačka zlatare u Tokiju
TRAJANJE
4 godine
OKONČAN
U martu 2004. godine iz zlatare u Tokiju ukradeni su zlatna dijamantska ogrlica, minđuše i prstenje vredni oko 26 miliona evra. Policija u Japanu utvrdila je da iza pljačke stoje...
Više o predmetu
Predsednik veća
Slučaj „Durmitor“
TRAJANJE
3 godine
OKONČAN
Početkom juna 2017. Interventna ekipa policije upala je u restoran „Durmitor“ na Novom Beogradu i uhapsila 10 muškaraca. Kada su policajci ušli oborili su ih na pod i stavili im...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću
TRAJANJE
3 godine
OKONČAN
U vreme kada 2011. godine Zvonko Veselinović, kontroverzni biznismen sa severa Kosova, postaje poznat široj javnosti zbog učešća u neredima koji su pratili postavljanje barikada na...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje za pokušaj ubistva na Vračaru
TRAJANJE
3 godine
OKONČAN
U martu 2012. godine Andrija Rakulj pogođen je u stomak, desnu nogu i u obe šake u parku na Vračaru. On i njegova dva prijatelja koji su u trenutku pucnjave bili sa njim policiji su...
Više o predmetu
Predsednik veća
Ubistvo kriminalca Gorana Marjanovića
TRAJANJE
3 godine
OKONČAN
Kriminalac Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam optužen je 2006. da je naručio ubistvo kriminalca Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš 1995. godine.
Marjanović je likvidiran u...
Više o predmetu
Predsednik veća
Šaranovićev klan
TRAJANJE
3 godine
OKONČAN
Nikola Bojović, brat poznatog kriminalca Luke Bojovića, ubijen je u aprilu 2013. u centru Beograda. Naizgled nepovezano ubistvo Miloša Vidakovića dogodilo se tri meseca kasnije u Budvi....
Više o predmetu
Predsednik veća
Otmica male Maše
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
U martu 2015. godine, u naselju Braće Jerković u Beogradu oteta je dvogodišnja Maša Prenković. Otmičari su odgurnuli majku nakon što je sa devojčicom izlašla iz prodavnice, uzeli...
Više o predmetu
Predsednik veća (ponovljeni postupak)
Suđenje Dragoljubu Peurači za mito
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
Dragoljub Peurača, bivši direktor Inspekcije rada i član Socijalističke partije Srbije, optužen je u maju 2014. da je od kompanija „Manpower“ i „Securitas“ tražio da mu...
U ranim jutarnjim satima u aprilu 2007, nadomak sela Donja Trnava kod Novog Pazara policija se sukobila sa grupom „vehabija“ osumnjičenih za terorizam. Bio je ovo nastavak akcije tokom...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje predsedniku Privrednog suda u Zaječaru
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
Devetog decembra 2016. godine uhapšen je Goran Krstić, predsednik Privrednog suda u tom gradu dok je, kako su preneli mediji, primao mito od 10.000 evra. Novac je tražio da bi...
Više o predmetu
Predsednik veća (ponovljeni postupak)
Suđenje tužiocu iz Novog Pazara
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
Radanku Lojanici, zameniku osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru, sudilo se da je prisvojio deo novca koji je trebalo da bude uplaćen u humanitarne svrhe.
On je, kako tvrdi...
Više o predmetu
Predsednik veća (ponovljeni postupak)
Suđenje za pljačku džakova novca iz kombija obezbeđenja
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
U januaru 2010. godine na Novom Beogradu opljačkan je kombi privatnog obezbeđenja koje je prevozilo džakove novca iz Vojvođanske banke. Jedan automobil mu je preprečio put, a iz drugog...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje inspektoru Dejanu Joviću
TRAJANJE
1 godina
OKONČAN
Inspektor Dejan Jović bio je zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u beogradskoj policiji. Uhapšen je u decembru 2018. zbog trgovine uticajem i...
Više o predmetu
Predsednik veća
Suđenje Milanu Radoičiću za otmicu
TRAJANJE
<1 godine
OKONČAN
Milan Radoičić, kontroverzni biznismen sa Kosova, bio je optužen u oktobru 2009. godine da je šest godina ranije učestvovao u otmici makedonskog biznismena Salija Mitata. Grupa je...
Više o predmetu
Član veća (ponovljeni postupak, treći stepen)
Suđenje navijaču Rada za ubistvo
TRAJANJE
23 godina
OKONČAN
Krajem septembra 1994. godine u kafiću u beogradskom naselju Vidikovac ubijen je Ivan Pavlović, a Aleksandar Mandić i Mihajlo Nenadić su ranjeni. Dvadesetak dana nakon pucnjave policiji...
Više o predmetu
Član veća
Ubistvo generala Boška Buhe
TRAJANJE
21 godina
TRAJE
Sredinom 2002. godine u Beogradu je ubijen policijski general Boško Buha. Ubica je pucao u njega iz zasede ispred hotela „Jugoslavija“ u trenutku kada je Buha krenuo da uđe u...
Više o predmetu
Član veća (treći stepen)
Ibarska magistrala
TRAJANJE
8 godina
OKONČAN
U namerno izazvanoj saobraćajnoj nesreći kada je kamion udario u dva automobila na Ibarskoj magistrali u blizini Lazarevca u oktobru 1999. godine poginula su četvorica članova tada...
Više o predmetu
Član veća
Rakovička grupa
TRAJANJE
7 godina
OKONČAN
Nakon što su pohapšeni u policijskoj akciji „Sablja“ krajem marta 2003. godine šestorica članova tzv. „rakovičke grupe“ optuženi su za brojna krivična dela – od dva ubistva...
Više o predmetu
Član veća
Atentat na Zorana Đinđića
TRAJANJE
6 godina
OKONČAN
Malo nakon podneva, 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade u centru Beograda ubijen je premijer Zoran Đinđić. On je izašao iz službenog „bmw“-a i dok se kretao ka ulazu zgrade,...
Više o predmetu
Član veća (treći stepen)
Suđenje sudiji Blagoju Jakšiću
TRAJANJE
6 godina
OKONČAN
Blagoje Jakšić optužen je krajem 2011. godine da je kao predsednik opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici deceniju ranije naredio da se overi lažni ugovor. On je navodno referentima...
Više o predmetu
Član veća (ponovljeni postupak)
Suđenje za ratne zločine – grupa „Osvetnici“
TRAJANJE
3 godine
OKONČAN
Milan Lukić i tri člana paravojne formacije „Osvetnici“ optuženi su da su 1992. godine mučili i ubili civile iz sela Sjeverin kod Priboja. Naime, kako je tvrdilo tužilaštvo, oni...
Više o predmetu
Član veća
Pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, ubistvo Ivana Stambolića
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
Nakon atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. uvedeno je vanredno stanje i počela je policijska akcija „Sablja“ čiji je cilj bio da se pronađu i uhapse osumnjičeni za...
Više o predmetu
Član veća
Suđenje Zarubici
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
Početkom 2003. u okolini Beograda otkrivena je najveća ilegalna fabrika za proizvodnju sintetičkih droga u Evropi. U pogonima u Šimanovcima, Staroj i Novoj Pazovi policija je pronašla...
Više o predmetu
Član veća
Suđenje za ubistvo navijača „Rada“
TRAJANJE
1 godina
OKONČAN
Slađan Konstantinović, blizak zemunskom klanu i brat nestalog člana ove grupe Ninoslava Konstantinovića, uhapšen je krajem oktobra 2013. zbog sumnje da je u kafiću „Penzija“ u...
Više o predmetu
Član veća
Pokušaj ubistva Radana Adamovića
TRAJANJE
<1 godine
OKONČAN
Krajem marta 2004. godine, automehaničar iz Kragujevca Dušan Mirić zakucao je na vrata sugrađanina Radana Adamovića, a kada je ih je Adamović otvorio, pucao je u njega iz lovačke...
Više o predmetu
NEZAKONITE ODLUKE
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Veće Apelacionog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Zoran Savić, nezakonito je kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta oslobodilo optužbi za šverc cigareta, utvrdio je Vrhovni kasacioni sud...
Više teksta
Veće Apelacionog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Zoran Savić, nezakonito je kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta oslobodilo optužbi za šverc cigareta, utvrdio je Vrhovni kasacioni sud.
Subotić je optužen u novembru 2007. godine da je bio na čelu grupe koja se devedesetih godina prošlog veka bavila švercom cigareta. Nakon četiri godine, 2011, sudsko veće Višeg suda u Beogradu kojim je predsedavala Milena Rašić osudilo je Subotića na šest godina zatvora. Presudu je, nakon što je došlo do smene vlasti u Srbiji i sve poluge moći preuzela Srpska napredna stranka (SNS), oborio Apelacioni sud u Beogradu i naložio novo suđenje. Sudije su se u međuvremenu promenile i umesto Rašić, glavnu poziciju u veću je preuzeo sudija Dragan Milošević. Ovo veće je donelo potpuno drugačiju odluku i u junu 2014. godine Subotića oslobodilo optužbi.
Na presudu se žalio tužilac za organizovani kriminal i opet je trebalo da Apelacioni sud odluči o ishodu postupka.
Suđenje pred Apelacionim sudom u Beogradu odlagano je duže od godinu dana i u tom periodu je zastario jedan deo optužbi. Sudije Zoran Savić, Mirjana Popović, Duško Milenković, Jasmina Vasović i Dragoljub Đorđević zatim su odbacile deo dokaza tužilaštva i potvrdile oslobađajući deo presude. Naveli su da su u postupku kao dokazi korišćene kopije dokumenata za koje nije moguće utvrditi da li su verodostojne zbog čega na njima ne može da se zasniva presuda.
Presudu je, međutim, po zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnelo tužilaštvo, ispitivao i Vrhovni kasacioni sud koji je utvrdio da je Subotić nezakonito oslobođen, odnosno da su Savić i njegove kolege iz veća prekršile zakon.
„Utvrđeno je da je pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređen zakon u korist okrivljenih Stanka Subotića (i saradnika)“, piše u presudi ovog suda.
Vrhovni sud naveo je da nije bilo razloga da sudije izbace iz dokaza kopije dokumenata jer je dozvoljeno da se koriste ukoliko su originali izgubljeni ili uništeni.
„Ako je original isprave uništen, nestao ili ga nije moguće pribaviti, može se pribaviti kopija isprave. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije propisano da isključivo overena fotokopija isprave može imati karakter dokaza“, piše u presudi Vrhovnog kasacionog suda.
Odluka Vrhovnog suda, međutim, nije mogla da utiče na to što je Subotić oslobođen. Ovaj sud može da ukine presudu i naloži novo suđenje samo ukoliko je naneta šteta optuženom.
Manje teksta
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Vrhovni kasacioni sud je u septembru 2019. godine utvrdio da su sudije Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda – Dragan Mirković, Maja Ilić i Velimir Lazović – kao i sudije Apelacionog suda – Zoran Savić, Vučko Mirčić, Milena Rašić, Mirjana Popović i Tatjana...
Više teksta
Vrhovni kasacioni sud je u septembru 2019. godine utvrdio da su sudije Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda – Dragan Mirković, Maja Ilić i Velimir Lazović – kao i sudije Apelacionog suda – Zoran Savić, Vučko Mirčić, Milena Rašić, Mirjana Popović i Tatjana Vuković, prekršile zakon pri donošenju presude policajcu Rajku Šimšiću. Šimšiću se sudilo da je bio deo kriminalne grupe koja je pravila falsifikovana dokumenta i prodavala ih kriminalcima.
Grupu je predvodio Užičanin Darko Karaičić koji je krajem 2017. godine sklopio sporazum sa Tužilaštvom i priznao krivicu. Prva presuda Šimšiću pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu donelo je veće Dragana Mirkovića u oktobru 2018. godine, kada je osuđen na četiri godine. Ovu odluku je maja iduće godine potvrdio i Apelacioni sud, smanjivši kaznu na tri godine zatvora.
Šimšićevi advokati su se, međutim, žalili Vrhovnom kasacionom sudu (VKS) koji je u septembru odlučio da su sudije prekršile zakon jer su koristile nezakonit dokaz. Naime, kako je naveo VKS, kao dokaz protiv Šimšića uzeli su sporazum o priznanju krivičnog dela koji je sklopljen između tužilaštva i Darka Karaičića, što je nezakonito.
“Priznanje okrivljenog, kao sastavni i neophodni deo sporazuma o priznanju krivičnog dela između njega i tužioca, nema ni formu ni karakter iskaza (...) već je to volja tužioca i okrivljenog da određena krivično-pravna stvar bude pravosnažno rešena na određeni način, u pogledu koga među njima postoji saglasnost”, navodi se u odluci Vrhovnog kasacionog suda.
Pošto je zakon prekršen na štetu Šimšića, Vrhovni kasacioni sud je naložio da mu se ponovo sudi.
Januara 2020. godine, Viši sud ga je opet osudio na tri godine zatvora, ali je i ova presuda pala. Naime, Apelacioni sud je u oktobru utvrdio da je presuda ponovo zasnovana na nezakonitom dokazu, kao i da je nejasna i protivrečna. Naloženo je novo suđenje.
Manje teksta
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Kliknite na zastavicu da saznate više.
POSTUPCI PROTIV SUDIJE
Prekršajni sud u Beogradu
Saobraćajni prekršaj
U maju 2014. protiv Savića je pokrenut prekršajni postupak jer policiji nije otkrio ko je u oktobru prethodne godine vozeći „audi“ u njegovom vlasništvu napravio prekršaj koji su zabeležile saobraćajne kamere – vozio žutom trakom na Brankovom mostu u Beogradu. ..
Više teksta
U maju 2014. protiv Savića je pokrenut prekršajni postupak jer policiji nije otkrio ko je u oktobru prethodne godine vozeći „audi“ u njegovom vlasništvu napravio prekršaj koji su zabeležile saobraćajne kamere – vozio žutom trakom na Brankovom mostu u Beogradu.
Savić se nije odazivao na pozive prekršajnog sudije i izjavu o ovom događaju je dao pošto je sudija policiji izdala naredbu za njegovo dovođenje. U svoju odbranu zašto se nije izjasnio ko je vozio njegova kola Savić je rekao da je primio više poziva policije i za neke se izjasnio u policijskoj stanici u Savskoj ulici, ali da nije siguran da li je to učinio i u ovom slučaju.
U februaru 2016. oslobođen je krivice, ali se na ovu presudu žalilo Ministarstvo unutrašnjih poslova ističući da ne stoji obrazloženje prekršajnog sudije da policajka koja je podnela prekršajnu prijavu nije dolazila u sud da bude saslušana budući da se ona odazvala pozivu suda dva dana pred donošenje presude.
Četiri meseca kasnije Prekršajni apelacioni sud je preinačio presudu i postupak obustavio zbog zastarelosti.
Manje teksta
Prekršajni sud u Beogradu
Nepropisno parkiranje
Savić je u martu 2016. godine nepropisno parkirao džip „micubiši“ na trotoaru u Ulici Mije Kovačevića zbog čega je komunalna policija napisala novčanu kaznu od 5.000 dinara. Budući da Savić kaznu nije platio, Prekršajni sud u Beogradu ju je zamenio kaznom zatvora, ali sudija ...
Više teksta
Savić je u martu 2016. godine nepropisno parkirao džip „micubiši“ na trotoaru u Ulici Mije Kovačevića zbog čega je komunalna policija napisala novčanu kaznu od 5.000 dinara. Budući da Savić kaznu nije platio, Prekršajni sud u Beogradu ju je zamenio kaznom zatvora, ali sudija nije otišao u zatvor jer u međuvremenu platio kaznu.
Manje teksta
Prekršajni sud u Beogradu
Nepropisno parkiranje
U martu 2016. komunalna policija napisala je kaznu jer je Savićev „micubiši“ džip bio parkiran na trotoaru u Ulici Strahinjića Bana u Beogradu. Ovu kaznu mu je Prekršajni sud u Beogradu zamenio kaznom zatvora od pet dana, ali je Savić potom platio kaznu i tako izbegao zatvor.
U martu 2016. komunalna policija napisala je kaznu jer je Savićev „micubiši“ džip bio parkiran na trotoaru u Ulici Strahinjića Bana u Beogradu. Ovu kaznu mu je Prekršajni sud u Beogradu zamenio kaznom zatvora od pet dana, ali je Savić potom platio kaznu i tako izbegao zatvor.
Manje teksta
Prekršajni sud u Beogradu
Saobraćajni prekršaj
U aprilu 2017. protiv Savića je pokrenut prekršajni postupak zbog brze vožnje – svoj „BMW 525“ je vozio 71 na sat u Ustaničkoj ulici u Beogradu iako je ograničenje 50 kilometara na čas. ..
Više teksta
U aprilu 2017. protiv Savića je pokrenut prekršajni postupak zbog brze vožnje – svoj „BMW 525“ je vozio 71 na sat u Ustaničkoj ulici u Beogradu iako je ograničenje 50 kilometara na čas.
Pet meseci kasnije sudija je izdao naredbu za dovođenje Savića jer se nije pojavljivao na sudu. On je u oktobru 2017. godine sklopio sporazum o priznanju prekršaja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova na osnovu koga je osuđen na novčanu kaznu od 6.000 dinara i 4 kaznena boda. Sporazumom je dogovoreno da se Saviću ne izrekne kazna zabrane upravljanja vozilom, kao i da će on snositi sve troškove postupka. Na osnovu ovog sporazuma, sud je narednog meseca doneo osuđujuću presudu.
Manje teksta
Prekršajni sud u Beogradu
Saobraćajni prekršaj
Budući da nije platio novčanu kaznu zbog saobraćajnog prekršaja koji je Savić napravio u junu 2016. godine Prekršajni sud ju je u septembru 2017. godine zamenio za pet dana zatvora. Mesec dana kasnije ovo rešenje je stavljeno van snage pošto je kazna plaćena. U dokumentaciji koju ...
Više teksta
Budući da nije platio novčanu kaznu zbog saobraćajnog prekršaja koji je Savić napravio u junu 2016. godine Prekršajni sud ju je u septembru 2017. godine zamenio za pet dana zatvora. Mesec dana kasnije ovo rešenje je stavljeno van snage pošto je kazna plaćena. U dokumentaciji koju su novinari KRIK-a dobili od Prekršajnog suda u Beogradu ne piše kakav je tačno Savić prekršaj napravio.
Manje teksta
ANGAŽOVANJE VAN SUDA
Stambena zadruga „Elmosstan“
Zoran Savić jedan je od 30 zadrugara u stambenoj zadruzi „Elmosstan“, koja je osnovana 1991. godine u Beogradu. Zadruga je osnovana pošto se više ljudi udružilo da, kako piše u dokumentaciji, „zadovolji svoje i porodične stambene potrebe“. ..
Više teksta
Zoran Savić jedan je od 30 zadrugara u stambenoj zadruzi „Elmosstan“, koja je osnovana 1991. godine u Beogradu. Zadruga je osnovana pošto se više ljudi udružilo da, kako piše u dokumentaciji, „zadovolji svoje i porodične stambene potrebe“.
Među zadrugarima su i biznismen Zoran Kocić, sa kojim je Savić zajedno investirao na Kopaoniku, i koji je novinarima KRIK-a rekao da je zadruga angažovala njegovu firmu za izgradnju zgrade na Dorćolu u kojoj sudija Savić i njegova supruga poseduju stanove.
U zadruzi su i Milovan Petrović, bivši direktor Studentskog centra „Beograd“ koji je godinama dodeljivao Kocićevoj firmi poslove za izvođenje radova na studentskim domovima, kao i beogradski advokat Aleksandar Ilić, nekadašnja članica upravnog odbora revizorske kuće „Ernst & Young“ Mirjana Perendija, kao i vlasnik nekoliko firmi u oblasti oftalmologije Branislav Grujić.
Zadruga u svom vlasništvu ima više nekretnina u Beogradu, pokazuju podaci katastra.
Manje teksta
IMOVINA
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Kliknite na zastavicu da saznate više.
Stan i garaža
(Beograd)
Vlasnik:
Zoran Savić
Sudija Savić vlasnik je trosobnog stana od 98 kvadrata u zgradi na Dorćolu u Beogradu. Vlasnik je i garaže od 29 kvadrata u podrumu zgrade.
Sudija Savić vlasnik je trosobnog stana od 98 kvadrata u zgradi na Dorćolu u Beogradu. Vlasnik je i garaže od 29 kvadrata u podrumu zgrade.
Manje teksta
Stan
(Beograd)
Vlasnik:
Zoran Savić
Sudija Savić vlasnik je još jednog trosobnog stana u centru Beograda, nadomak studenstkog parka. Stan ima 62 kvadrata.
Sudija Savić vlasnik je još jednog trosobnog stana u centru Beograda, nadomak studenstkog parka. Stan ima 62 kvadrata.
Manje teksta
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Kliknite na zastavicu da saznate više.
„Vila Pahulja“
(Kopaonik)
Vlasnik:
Zoran Savić
Zgradu od 13 apartmana koja se zove „vila Pahulja“ u samom turističkom centru Kopaonika sudija Savić je izgradio sa biznismenom Zoranom Kocićem, nekadašnjim vlasnikom firme „Građevinar Kocić“, uloživši novac po pola. Vila, prema proceni agencije za nekretnine, vredi više o...
Više teksta
Zgradu od 13 apartmana koja se zove „vila Pahulja“ u samom turističkom centru Kopaonika sudija Savić je izgradio sa biznismenom Zoranom Kocićem, nekadašnjim vlasnikom firme „Građevinar Kocić“, uloživši novac po pola. Vila, prema proceni agencije za nekretnine, vredi više od milion evra. U maju 2015. Kocić i Savić su podelili imovinu – Saviću je pripalo šest apartmana, a jedan je ostao u zajedničkom vlasništvu.
Sudija je apartmane prodao i trenutno je vlasnik jednog apartmana od 34 kvadrata, pokazuju podaci katastra.
Manje teksta
Stan
(Beograd)
Vlasnik:
Snežana Savić Sabljić
Supruga Snežana Savić Sabljić vlasnica je trosobnog stana u Strahinjića Bana u Beogradu. Stan ima 134 kvadrata, a u avgustu 2009. godine na njega je upisana hipoteka pošto je sudija Savić uzeo kredit od 114.000 evra kod Rajfajzen banke sa rokom otplate od 14 godina.
Supruga Snežana Savić Sabljić vlasnica je trosobnog stana u Strahinjića Bana u Beogradu. Stan ima 134 kvadrata, a u avgustu 2009. godine na njega je upisana hipoteka pošto je sudija Savić uzeo kredit od 114.000 evra kod Rajfajzen banke sa rokom otplate od 14 godina.
Manje teksta
Vikend kuća i zemljište
(Beograd)
Vlasnik:
Snežana Savić Sabljić
Supruga sudije Savića vlasnica je i vikendice u Vrčinu u Beogradu, nadomak Avale. Kuća ima 218 kvadrata, a osim nje Savić Sabljić poseduje i tri parcele ukupne površine 22,8 ari.
Supruga sudije Savića vlasnica je i vikendice u Vrčinu u Beogradu, nadomak Avale. Kuća ima 218 kvadrata, a osim nje Savić Sabljić poseduje i tri parcele ukupne površine 22,8 ari.
Manje teksta
Automobil
Vlasnik:
Zoran Savić
Savić je vlasnik bmw-a koji košta oko 20.000 evra.
Savić je vlasnik bmw-a koji košta oko 20.000 evra.
Manje teksta
PRIJATELJI I SARADNICI
Zoran Kocić
Biznismen Kocić je bivši vlasnik firme „Građevinar Kocić“ i zastupnik Lovačkog udruženja „Beograd“. Njegova kompanija, kao i firma njegove ćerke „GK“, godinama su dobijale poslove od države i, između ostalog, učestvovale u izgradnji „Beogradske arene“, deonice na ...
Više teksta
Biznismen Kocić je bivši vlasnik firme „Građevinar Kocić“ i zastupnik Lovačkog udruženja „Beograd“. Njegova kompanija, kao i firma njegove ćerke „GK“, godinama su dobijale poslove od države i, između ostalog, učestvovale u izgradnji „Beogradske arene“, deonice na Koridoru 10 i rekonstrukciji platoa na Trgu Slavija u Beogradu. Firma „Građevinar Kocić“ nije plaćala porez državi zbog čega se kasnije našla na listi najvećih poreskih dužnika, a zatim otišla i u stečaj.
Sudija Savić je sa Kocićem po pola finansirao izgradnju zgrade od 13 apartmena u centru Kopaonika, a koju su nazvali „Vila pahulja”. Njih dvojica su zajedno i zadrugari u stambenoj zadruzi „Elmosstan”, koja je izgradila više zgrada u centru Beograda. Kocić je novinarima KRIK-a rekao da je sudiju upoznao upravo preko zadruge, ali nije želeo da govori o njihovom poslovnom poduhvatu na Kopaoniku.
„Ništa vam nisam rekao niti hoću da vam kažem. Postavljate suviše ozbiljna pitanja”, rekao je Kocić u telefonskom razgovoru.
Manje teksta
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Kliknite na zastavicu da saznate više.
Slobodan Ristović
Ristović je načelnik opštinske uprave Raška i član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Ranije je bio direktor firme koju je Socijalistička partija Srbije (SPS) osnovala u Raškoj i zaposlen u Direkciji za urbanizam i izgradnju ove opštine. Ristović je bio sekretar komisije u ...
Više teksta
Ristović je načelnik opštinske uprave Raška i član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Ranije je bio direktor firme koju je Socijalistička partija Srbije (SPS) osnovala u Raškoj i zaposlen u Direkciji za urbanizam i izgradnju ove opštine. Ristović je bio sekretar komisije u Direkciji koja je sudiji Zoranu Saviću dodelila u zakup zemljište na Kopaoniku na kojem je sagradio apartmane „vila Pahilja”. Kasnije je sudija dao punomoćje Ristoviću da u njegovo ime potpiše ugovor u jednom poslu u vezi sa prodajom ovih apartmana.
„Upoznali smo se kada je došao kod mene da preda zahtev (za zakup zemljišta)“, kazao je za KRIK Ristović i objasnio kako je došlo do toga da potpiše dokumenta u ime sudije. „On me zamolio da ne dolazi bezveze (iz Beograda) samo zbog toga: ‘Je l’ ti problem?’ Nije mi problem, taman posla. Sud je blizu, 100 metara od Direkcije (…) On je dao punomoćje. Mislim da je poslao poštom ili po nekom. Onda sam se ja pojavio tamo u zakazanom terminu i potpisao“. Ristović kaže da se povremeno vidi sa sudijom kad dođe na Kopaonik.
„Više smo od poznanika, manje od prijatelja”, kaže Ristović za KRIK.