Užičanin Darko Karaičić optužen je 2017. godine da je organizovao grupu koja je kriminalcima nabavljala lažne lične karte i drugu falsifikovanu dokumentaciju. Zajedno sa njim optuženi su i policajac Rajko Šimšić, kao i pomagači i posrednici u poslu Branko Simić i Dmitar Vojinović.
Oni su, tvrdi tužilaštvo, tokom 2015. i 2016. godine nekolicini kriminalaca, među kojima je i pripadnik kavačkog klana Vladimir Roganović, nabavljali lažne lične karte, pasoše, izvode iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu i slično. Od toga su zaradili ukupno 69 hiljada evra.
Više teksta
Užičanin Darko Karaičić optužen je 2017. godine da je organizovao grupu koja je kriminalcima nabavljala lažne lične karte i drugu falsifikovanu dokumentaciju. Zajedno sa njim optuženi su i policajac Rajko Šimšić, kao i pomagači i posrednici u poslu Branko Simić i Dmitar Vojinović.
Oni su, tvrdi tužilaštvo, tokom 2015. i 2016. godine nekolicini kriminalaca, među kojima je i pripadnik kavačkog klana Vladimir Roganović, nabavljali lažne lične karte, pasoše, izvode iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu i slično. Od toga su zaradili ukupno 69 hiljada evra.
Mreža je funkcionisala tako što su Simić, i još dvojica pomagača između ostalog imali zadatak da budu u kontaktu sa kriminalcima kojima treba lažna dokumentacija, i to prijavljivali Karaičiću. On bi obaveštavao policajca Šimšića koji je onda u sistemu MUP-a tražio pogodne osobe čije podatke može da ukrade. U sistem je ulazio koristeći šifre i pristupne kartice svojih kolega, da bi sakrio trag. Ljudi čiji su podaci korišćeni da se prave lažna dokumenta najčešće su bili pokojni i ljudi koji služe dugogodišnje kazne zatvora.
Njihove lične podatke bi saopštavao Karaičiću, koji ih je preko posrednika, dostavljao Bojanu Jovanoviću koji je tada radio u Opštini Surčin kao službenik za vođenje matičnih knjiga. Jovanović bi štampao izvode iz matičnih knjiga i uverenja o državljanstvu sa tim podacima, i davao ih natrag.
Onda je Vojinović nalazio čoveka koji je od tih podataka i fotografije izrađivao stare, nevažeće lične karte, potrebne pri podnošenju zahteva za novu dokumentaciju.
Kada je falsifikovana dokumentacija bila spremna, kriminalci bi je predavali u policijskim stanicama i nakon toga bi podizali nove lične karte i pasoše. Po završetku posla, davali bi drugi deo novca Karaičiću, i vraćali mu lažne izvode i uverenja o državljanstvu.
Optužnica na 133 strane je sudu za svoje optužbe nudila niz dokaza, kako falsifikovanu dokumentaciju, tako i transkripte prisluškivanih razgovora i SMS poruke koje su jedni drugima slali optuženi, dogovarajući ove poslove.
Karaičić i njegov pomagač Dmitar Vojinović su 18. decembra 2017. godine sklopili sporazume o priznanju krivice sa Tužilaštvom za organizovani kriminal. Sudsko veće Višeg suda u Beogradu na čelu sa Draganom Mirkovićem istog dana je prihvatilo oba sporazuma. Obojica su priznala krivicu, pa je Karaičić osuđen na tri i po godine zatvora, a Vojinović na godinu i sedam meseci. Osim toga, Karaičiću je naloženo da vrati 23 i po hiljade evra, a Vojinoviću dve i po hiljade evra, koliko se smatra da su zaradili u ovim prevarama.
Druga dvojica – Rajko Šimšić i Branko Simić – osuđeni su oktobra 2018. godine, Šimšić na četiri godine, a Simić na tri i po. Šimšiću je, kao policajcu koji je zloupotrebio službeni položaj, zabranjeno da se u narednih pet godina bavi poslom u državnim institucijama.
Nakon žalbe njihovih advokata, Apelacioni sud u Beogradu je 10. maja 2019. godine smanjio kazne, pa je policajac osuđen na tri godine, a Simić na dve godine i osam meseci.
Šimšićevi advokati su, međutim, podneli zahtev za odlučivanje Vrhovnom kasacionom sudu koji je septembra 2019. godine ukinuo prethodne presude Šimšiću pod obrazloženjem da su zasnovane na nezakonitom dokazu. Naime, kako navode, kao dokaz protiv Šimšića uzet je sporazum o priznanju krivičnog dela sklopljen između tužilaštva i Darka Karaičića što je, po oceni VKS-a, nezakonito.
„Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, priznanje okrivljenog kao sastavni i neophodni deo sporazuma o priznanju krivičnog dela između njega i javnog tužioca (...) nema ni formu, ni karakter iskaza (...) već je to volja tužioca i okrivljenog da određena krivično-pravna stvar bude pravosnažno rešena na određeni način”, navodi se u odluci Vrhovnog kasacionog suda.
Ponovljeno suđenje pred Višim sudom je okončano u januaru 2020. godine, kada je Šimšić ponovo osuđen na istu kaznu.
I ova presuda je, međutim, kroz nekoliko meseci ukinuta. Početkom oktobra 2020. godine. Apelacioni sud je ocenio da se i ona zasniva na nezakonitom dokazu pa je naložio ponovljeno suđenje.