Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Kliknite na zastavicu da saznate više.
2
Profil ažuriran:
08.12.2020.
GODINA ROĐENJA
1965.
OBRAZOVANJE
Pravni fakultet u Beogradu
Godine studiranja:
4
Prosečna ocena:
8,41
NA POZICIJI SUDIJE
32 godine
Snežana Nikolić Garotić sudila je u prvom procesu koji se u Srbiji vodio za ratne zločine – u slučaju „Sjeverin“, u kome su pripadnici paravojne jedinice „Osvetnici“ bili optuženi da su 1992. godine presreli autobus, oteli i streljali 17 muslimana iz mesta Sjeverin kod Priboja. Kada je počeo postupak nije ni bilo formirano odeljenje za ratne zločine. Bilo je problema da se sastavi sudsko veće, ispričala je kasnije sudija u intervjuu za stručni časopis „Pravda u tranziciji“. Po svemu sudeći, nije bilo mnogo onih koji su isprva bili spremni da sude u ratnim zločinima.
Više teksta
Snežana Nikolić Garotić sudila je u prvom procesu koji se u Srbiji vodio za ratne zločine – u slučaju „Sjeverin“, u kome su pripadnici paravojne jedinice „Osvetnici“ bili optuženi da su 1992. godine presreli autobus, oteli i streljali 17 muslimana iz mesta Sjeverin kod Priboja. Kada je počeo postupak nije ni bilo formirano odeljenje za ratne zločine. Bilo je problema da se sastavi sudsko veće, ispričala je kasnije sudija u intervjuu za stručni časopis „Pravda u tranziciji“. Po svemu sudeći, nije bilo mnogo onih koji su isprva bili spremni da sude u ratnim zločinima.
„Kada su mene pitali ja sam rekla – mogu… Sada je opet došlo vreme kada je nezahvalno suditi za ratne zločine. Kada me pitaju šta radiš, ja kažem – sudim našima. Onda se svi malo uzdrže, ne znaju šta da kažu. Jer je opet došlo vreme kada su oni koji to rade ljudi koji su protiv ove države, protiv srpskog naroda“, rekla je sudija.
Nikolić Garotić će tokom 2009. i 2010. godine dobiti neke od najvećih predmeta ratnih zločina u domaćem pravosuđu – slučaj „Ćuška“ – zločin nad kosovskim Albancima, i „gnjilansku grupu“ – gde su žrtve bili između ostalih i Srbi. Slučaj „Ćuška“ prvi je u Srbiji u kom je sudija utvrdila da su pripadnici Vojske Jugoslavije odgovorni za proterivanje i masovna ubistva Albanaca na Kosovu. Nikolić Garotić je 2014. osudila pripadnike dela vojske, često nazivane „Šakali“, na ukupno 106 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima u aprilu i maju 1999. u selu Ćuška kod Peći, i u još tri sela. U ovom slučaju još nije doneta konačna presuda. Nikolić Garotić je članove „gnjilanske grupe“ osudila na 115 godina zbog silovanja i mučenja dve žene, dok za 80 ubistava, kao i za pritvaranje i mučenje oko 150 srpskih civila nije bilo dokaza. Presuda je pala, jer je Apelacioni sud u Beogradu na kraju oslobodio sve optužene.
Sudija Nikolić Garotić je u januaru 2015. iz odeljenja za ratne zločine vraćena u niže odeljenje suda. Spekulisalo se da je unazađena upravo zbog presuda u slučaju „Ćuška“ i „Gnjilanska grupa”, a sud je odbacio takve navode. Predsednik suda Aleksandar Stepanović naveo je tada da je Nikolić Garotić 2007. izabrana u odeljenje za ratne zločine tadašnjeg Okružnog suda i da joj je mandat istekao, ne osvrćući se pritom na činjenicu da je 2010. uspostavljena nova mreža sudova, a sudija izabrana na šest godina. Nakon što je premeštena iz odeljenja, presuda u slučaju Ćuška je ukinuta i naloženo je novo suđenje. Umesto Nikolić Garotić došao je sudija Vladimir Duruz. Dok je Nikolić Garotić održavala u proseku oko trideset suđenja godišnje, Duruz je toliko održao za pet godina, sudeći po podacima koje je objavio Fond za humanitarno pravo.
Kada je skinuta sa ratnih zločina u ruke sudiji Nikolić Garotić došao je slučaj Mirjane Marković, supruge bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, kojoj se 16 godina sudilo za nelegalnu dodelu državnih stanova. Osudila je Marković na godinu dana zatvora i poručila da sudsko veće nije želelo da dozvoli da slučaj bez presude ode u istoriju. Presuda joj je ukinuta, a nakon toga je i Marković preminula.
Nije želela da o svojoj karijeri i imovini govori za KRIK.
Jedan od najvećih postupaka protiv organizovanog kriminala počeo je hapšenjem grupe Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja i njegovih saradnika u februaru 2021. godine.
Belivuk je i...
Više o predmetu
Predsednica veća
Suđenje za ratni zločin - slučaj „Ćuška“
TRAJANJE
14 godina
TRAJE
U septembru 2010. devet pripadnika Vojske Jugoslavije, u javnosti poznati kao „Šakali“, optuženo je zbog ratnih zločina počinjenih nad kosovskim Albancima u maju 1999. u selu...
Više o predmetu
Predsednica veća
Suđenje za ratne zločine – „Gnjilanska grupa“
TRAJANJE
4 godine
OKONČAN
U avgustu 2009. podignuta je optužnica protiv 17 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zbog ratnih zločina prema srpskim civilima i Albancima koji nisu bili odani OVK. Pošto...
Više o predmetu
Sudija
Suđenje Mirjani Marković
TRAJANJE
17 godina
OKONČAN
Suđenje Mirjani Marković, supruzi bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, i njenim saradnicima za nelegalnu dodelu državnih stanova smatra se neuspelim procesom. Od...
Više o predmetu
Sudija (ponovljeni postupak)
Suđenje bivšem rukometašu Vladimiru Mandiću
TRAJANJE
13 godina
OKONČAN
Bivši rukometaš Vladimir Mandić bio je optužen da je u avgustu 2001. svom rođaku Draženku Mandiću pomogao u pokušaju ubistva Dejana Markovića. Marković je bio vozač...
Više o predmetu
Članica veća
Suđenje za ratne zločine – slučaj „Ovčara“
TRAJANJE
14 godina
OKONČAN
Na poljoprivrednom dobru Ovčara u hrvatskom gradu Vukovar 1991. godine pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara i dobrovoljačke jedinice „Leva supoderica“ – obe deo tadašnje...
Više o predmetu
Članica veća
Ratni zločini u Skočiću
TRAJANJE
8 godina
OKONČAN
Osmoro pripadnika paravojne grupe „Simini četnici“ bili su optuženi da su jula 1992. godine eksplozivom srušili džamiju u selu Skočić u blizini Zvornika u Bosni i Hercegovini....
Više o predmetu
Članica veća
„Tuzlanska kolona“
TRAJANJE
8 godina
OKONČAN
U slučaju „Tuzlanska kolona“ sudilo se nekadašnjem policajcu BiH Iliji Jurišiću. Ovaj postupak je Fond za humanitarno pravo, nevladina organizacija koja se bavi pitanjima ratnih...
Više o predmetu
Članica veća
Ratni zločini u Suvoj Reci
TRAJANJE
5 godina
OKONČAN
Krajem marta 1999. godine grupa srpskih policajaca, pripadnika takozvanih Posebnih jedinica policije (PJP) na Kosovu, napala je mesto Suva Reka i ubijala žitelje Albance, tvrdilo je...
Više o predmetu
Članica veća
Suđenje za ratne zločine – grupa „Osvetnici“
TRAJANJE
3 godine
OKONČAN
Milan Lukić i tri člana paravojne formacije „Osvetnici“ optuženi su da su 1992. godine mučili i ubili civile iz sela Sjeverin kod Priboja. Naime, kako je tvrdilo tužilaštvo, oni...
Više o predmetu
NEZAKONITE ODLUKE
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Vrhovni kasacioni sud našao je da je veće koje su činili Snežana Nikolić Garotić kao predsednica, a Vinka Beraha Nikićević i Rastko Popović kao članovi, prekršilo zakon u presudi „gnjilanskoj grupi“. Sudija Nikolić Garotić je u presudi navela da nije potvrđeno da se zloč...
Više teksta
Vrhovni kasacioni sud našao je da je veće koje su činili Snežana Nikolić Garotić kao predsednica, a Vinka Beraha Nikićević i Rastko Popović kao članovi, prekršilo zakon u presudi „gnjilanskoj grupi“. Sudija Nikolić Garotić je u presudi navela da nije potvrđeno da se zločini, koji su se dogodili na Kosovu i Metohiji od juna do decembra 1999. godine, mogu podvesti pod ratni zločin pošto je već bio potpisan Kumanovski sporazum, a snage SRJ se povukle sa te teritorije.
„Kako nije dokazano da je na području Gnjilana i okoline bilo snaga srpske vojske i policije, to nije dokazano da je u vreme koje je navedeno u optužnici bio u toku oružani sukob“, piše Nikolić Garotić.
Isti zaključak su u svojoj presudi iznele i sudije Apelacionog suda u Beogradu – Sretko Janković kao predsednik, a Sonja Manojlović, Omer Hadžiomerović, Miodrag Majić i Vučko Mirčić kao članovi veća.
„Ratni zločin protiv civilnog stanovništva koji je ovde okrivljenima stavljen na teret uslovljen je vremenom tako da se ovo krivično delo može izvršiti samo za vreme rata, oružanog sukova ili dok traje okupacija“, piše u presudi.
Evidentno je, navode sudije, da su neprijateljstva okončana odmah po potpisivanju Kumanovskog sporazuma.
„Ne može se prihvatiti stav o postojanju oružanog sukoba bez postojanja druge strane.“
Vrhovni kasacioni sud je, međutim, utvrdio drugačije. Po ovim sudijama, oružani sukobi bili su mogući i nakon juna uprkos potpisivanju sporazuma i povlačenju srpske vojske za koje je, po oceni vrhovnog suda, bilo potrebno određeno vreme.
„Trajanje unutrašnjeg sukoba ne može se određivati prema datumu potpisivanja pomenutog sporazuma već prema pravilima međunarodnog humanitarnog prava koja obavezuju strane u sukobu i posle prestanka neprijateljstava sve do opšteg zaključenja mira.“
Manje teksta
POSTUPCI PROTIV SUDIJE
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Kliknite na zastavicu da saznate više.
Prekršajni sud u Beogradu
Poreski prekršaj
Protiv sudije Nikolić Garotić Poreska uprava – Filijala Stari grad podnela je prekršajnu prijavu u novembru 2015. godine pošto je utvrđeno da sudija nije podnela prijavu za utvrđivanje poreza na dohodak. Ona je, kako je utvrdila poreska uprava, tokom 2014. ostvarila prihod veći od...
Više teksta
Protiv sudije Nikolić Garotić Poreska uprava – Filijala Stari grad podnela je prekršajnu prijavu u novembru 2015. godine pošto je utvrđeno da sudija nije podnela prijavu za utvrđivanje poreza na dohodak. Ona je, kako je utvrdila poreska uprava, tokom 2014. ostvarila prihod veći od 2,2 miliona dinara koji nije prijavila.
Postupak pred Prekršajnim sudom u Beogradu je prekinut u maju naredne godine – jer sudiju nisu mogli da nađu. „Ne zna se boravište okrivljenog“, piše u rešenju kojim se prekida postupak i dodaje da će se postupak nastaviti kada se steknu uslovi.
Manje teksta
IMOVINA
Stan
(Beograd)
Vlasnik:
Snežana Nikolić Garotić
Sudija Nikolić Garotić poseduje stan od 50 kvadrata u centru Beograda. Nekretnina je pod hipotekom zbog kredita od 132.000 švajcarskih franaka koji je podigla 2008. godine. Rok za otplatu kredita je 15 godina.
Sudija Nikolić Garotić poseduje stan od 50 kvadrata u centru Beograda. Nekretnina je pod hipotekom zbog kredita od 132.000 švajcarskih franaka koji je podigla 2008. godine. Rok za otplatu kredita je 15 godina.
Manje teksta
Zemljište
(Zaječar)
Vlasnik:
Snežana Nikolić Garotić
Sudija Nikolić Garotić poseduje oko pet hektara zemljišta u Zaječaru, kao i objekat površine 21 kvadrat koji se u katastru vodi kao “pomoćna zgrada”.
Sudija Nikolić Garotić poseduje oko pet hektara zemljišta u Zaječaru, kao i objekat površine 21 kvadrat koji se u katastru vodi kao “pomoćna zgrada”.