Aleksandar Stepanović jedan je od najuticajnijih ljudi u srpskom pravosuđu. Do kraja maja 2023. godine bio je predsednik Višeg suda u Beogradu, najvećeg suda u zemlji. Tada mu je istekao manadat i posle decenije provedene na ovoj funkciji prešao je u Vrhovni sud, u kome je izabran za sudiju još 2018. godine.

Stepanović je 2020, neposredno pred objavljivanje njegovog profila u bazi „Prosudi ko sudi”, dao intervju za KRIK u kome je govorio o problemima u pravosuđu, pritiscima, o odlukama koje je donosio, ali i detaljima iz njegove karijere.

Aleksandar Stepanović jedan je od najuticajnijih ljudi u srpskom pravosuđu. Do kraja maja 2023. godine bio je predsednik Višeg suda u Beogradu, najvećeg suda u zemlji. Tada mu je istekao manadat i posle decenije provedene na ovoj funkciji prešao je u Vrhovni sud, u kome je izabran za sudiju još 2018. godine.

Stepanović je 2020, neposredno pred objavljivanje njegovog profila u bazi „Prosudi ko sudi”, dao intervju za KRIK u kome je govorio o problemima u pravosuđu, pritiscima, o odlukama koje je donosio, ali i detaljima iz njegove karijere.

Karijeru sudije počeo je 1998. godine i Stepanović nije sudio u velikim slučajevima organizovanog kriminala.

„Sudio sam u slučaju Dorćolska grupa – gde se sudilo Dejanu Ivkoviću Žapcu i drugima zbog trgovine narkoticima, u slučaju protiv Nebojše Kneževića i njegove grupe koji su bili osumnjičeni za krađu iz vojnih magacina i nedozvoljenju trgovinu oružjem, u postupku protiv Uroša Stojanovića i saradnika za razbojništvo i ubistvo u pokušaju prilikom pljačke pošte na Novom Beogradu, kao i Nenadu Grujoviću zbog ubistva radnika obezbeđenja pošte“, rekao je Stepanović za KRIK.

U Viši sud u Beogradu, u kome se vode najozbiljniji postupci u zemlji, prešao je 2010. godine, ali dalju karijeru nije usmerio na sudijsku, već menadžersku funkciju. Tri godine po dolasku u sud postao je njegov predsednik. Neobično je da je, dok je kao predsednik vodio Viši sud, u isto vreme kao sudija napredovao preko Apelacionog do Vrhovnog kasacionog suda. Za KRIK je rekao da je u pravosuđu napredovao isključivo zbog rezultata rada i besprekorne sudijske karijere.

„Moja efikasnost bila je bolesno nenormalna u odnosu na druge kolege. Znači, sedim, radim, gledam svoja posla. Jedini sam sudija Višeg suda u Beogradu koji je sve odluke radio u roku do osam dana, bez obzira što sam imao zakonsku mogućnost da ih radim i u roku do 15 dana”, rekao je.

Jedan od gorućih problema u Višem sudu koji je Stepanović vodio je taj što pojedina suđenja traju veoma dugo, gotovo deceniju – poput slučaja „Azotara”, „valjevske grupe”, suđenja narko-bosu Darku Šariću. On je za KRIK istakao da je jedan od razloga to što su optužnice „glomazne“, neretko se proširuju, ali i da ne može da utiče na to da sudije budu efikasnije.

„Sudije su shodno Ustavu nezavisne u postupanju i u tom smislu ja kao predsednik suda nemam nikakvu mogućnost sem da vršim nadzor nad radom i da mi se oni pismeno izjasne zbog čega u rokovima koji su zakonom propisani nisu slučajevi okončani”, navodi on. „Nemam zakonsku mogućnost da pokrenem bilo kakav disciplinski postupak ili nekakav drugi postupak. Nemam mehanizme da pozovem na odgovornost nekoga jer je neko u svojoj odluci izrazio nekakav stav.”

Stepanović je tada rekao da je problem i to što u poslednje vreme pred Višim sudom u Beogradu nema značajnih slučajeva.

„Da se ne lažemo, mi nemamo nijedan slučaj visoke korupcije u Višem sudu. Ja nisam u situaciji da vam kažem – mi smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)”, rekao je on 2020. i naveo da je za to odgovorno tužilaštvo.

„Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac (Republičkog javnog tužioca), mislite da živite u jednoj zemlji skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila.”

Kao problem Stepanović je istakao i politički pritisak na sudije koji je opisao kao komentarisanje tekućih postupaka od najviših predstavnika vlasti.

„Politički pritisak se ogleda u jednom frekventnom komentarisanju sudskih postupaka koji nisu okončani od najviših predstavnika vlasti. Ta vrsta komentarisanja je vrsta diskreditacije nosilaca pravosudnih funkcija”, rekao je Stepanović.

Ove Stepanovićeve izjave u intervjuu za KRIK izazvale su buru u javnosti i reakciju predsednika države Aleksandra Vučića koji je rekao da Stepanoviću u „stranim ambasadama“ govore šta će da kaže, kao i tužiteljke Dolovac koja je kazala da Stepanovićeve komentare o radu tužilaštva smatra neprimerenim. Stepanović se našao i na udaru provladinih tabloida. Dve godine kasnije, tačnije početkom 2023, u intervjuu koji je dao „Politici“ Stepanović je rekao da je pred sudom na čijem je čelu bio sve više suđenja za korupciju.

Sa druge strane, pojedine sudije tvrdile su da je Stepanović vršio pritisak na njih – što on negira.

„Nikada nisam vršio pritiske na svoje kolege, a Viši sud u Beogradu ima ukupno 108 sudija. Naprotiv, opšte je poznata činjenica da sam ih uvek ohrabrivao”, kazao je Stepanović za KRIK.

Ipak, sudija Vladimir Vučinić je 2013. tvrdio da ga je Stepanović pritiskao da promeni odluku o tome da vrati pasoš biznismenu Miroslavu Miškoviću, kome je sudio, a zbog ovih pritisaka Vučinić je na kraju napustio sudstvo i prešao u advokaturu. Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je Stepanovićeva odluka da ga iz odeljenja za organizovani kriminal vrati u krivično odeljenje suda neopravdana i zasnovana na ličnim razlozima.

Stepanović je rekao da je Trešnjeva premestio jer je imao „najlošije rezultate i 83 odsto ukinutih odluka”, a da je Vučiniću istekao mandat.

Na predsednika suda žalio se i Radovan Nenadić, pripravnik u sudu kome je, nakon što je ukazao na potencijalno neprimereno ponašanje sudije Predraga Vasića, Stepanović raskinuo ugovor o volontiranju. Nenadić je naime na fejsbuku objavio fotografiju na kojoj se vidi da je sudija Vasić prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću poklonio uramljeno rešenje o rehabilitaciji koje je sam doneo. Nenadić je zbog toga tužio Viši sud, ali je njegova tužba odbijena. Stepanović nije želeo da komentariše ovaj slučaj i kratko naveo: „Kada je reč o tadašnjem volonteru Nenadiću, za to postoji pravnosnažna sudska odluka.”

Najkontroverzniji detalj u vezi sa Stepanovićem je njegova bliskost sa uticajnim advokatom Aleksandrom Đorđevićem, koji je vodio obaveštajnu agenciju BIA od 2013. do 2017. godine. Đorđević je i poznanik sa fakulteta predsednika Aleksandra Vučića.
Ovlašćenje da obaveštajnoj agenciji odobrava koga može da prisluškuje, Stepanović je dobio izmenom zakona o BIA-i 2013. godine – upravo u vreme kada je ovu agenciju vodio Đorđević. KRIK je otkrio i da je Đorđević, pre nego što je postao direktor BIA-e, svoju advokatsku kancelariju vodio iz kuće Stepanovićeve supruge. Osim njega, tu su bile kancelarije još dvojice advokata bliskih vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci – Nemanja Vasiljević i Boris Bogdanović.

U intervjuu za KRIK Stepanović je rekao da se „viđao” sa Đorđevićem, ali i da on nije uticao na uspon u njegovoj karijeri. Tvrdi i da je držao profesionalnu distancu od ovog advokata, koji je ambasador Srbije u Bosni.

„Apsolutno nigde nikakvo njegovo punomoćje nije bilo u predmetima u kojima sam ja postupao, jer smatram da bi možda na neki način došao u sukob interesa i da je to potpuno neprihvatljivo”, kazao je sudija i rekao da već nekoliko godina nije u kontaktu sa Đorđevićem, ali nije želeo da otkrije zbog čega je njihov odnos narušen.

Od imovine Stepanović poseduje samo garažno mesto. Stan u kome živi u vlasništvu je supruge Aleksandre, zaposlene u Ministarstvu pravde, koja je vlasnica i kuće u centru Beograda.

Ceo intervju pročitajte ovde.

  KARIJERA

U martu 2006. godine u jutarnjim časovima radnici su razvozili penzije po beogradskim Poštama. Tri muškarca – Nenad Grujović, Vladimir Stanić i Branislav Andrić čekali su ispred...

U julu 2011. godine oko tri sata popodne u zlataru u Bulevaru kralja Aleksandra upala su dvojica pljačkaša. Jedan je radniku uperio pištolj u glavu i naredio mu da preda sav zlatan...

U januaru 2011. u večernjim satima dvojica maskiranih muškaraca upala su u banku „Poštanska štedionica“ na Novom Beogradu i uz pretnju pištoljem naterali zaposlene u banci da im...

Borivoju Taniću, kumu Marka Miloševića, sina nekadašnjeg predsednika Srbije, sudilo se početkom 2000-tih jer je 1996. godine prošvercovao više od 3.000 kartona cigareta vrednih oko...

U aprilu 2001. godine Subotičanin Čaba Der prišao je belom „mercedesu“ parkiranom u Zidarskoj ulici u Beogradu, uz pomoć noža obio vozačeva vrata i ušao u kola tražeći vredne...

Siniša Vučinić, osnivač udruženja Srpski četnički pokret i nekadašnji član Jugoslovenske levice (JUL), u leto 2009. godine pretio je novinaru „Vremena“ Milošu Vasiću i...

U martu 2008. godine u kafiću u Njegoševoj ulici u Beogradu policija je pretresla Nebojšu Stojkovića zvanog Stojke, vođu rakovičkog kriminalnog klana, i za pojasom mu pronašla...