U javnosti je karijeru sudije Mirjane Ilić obeležilo suđenje za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona u kome je navijače Partizana osudila na ukupno 240 godina zatvora.

Ona za KRIK otkriva da joj je zbog ove presude prećeno.

„Upućivane su mi i pretnje i kletve od strane roditelja (osuđenih), a na utakmicama su isticane parole i skandiranja u kojima sam pominjana u ružnom kontekstu”, kaže llić. „Pretili su mi i okrivljeni i njihovi rođaci i bliski prijatelji – posredno preko mojih poznanika i neposredno u pismima koja su slali iz pritvora znajući da se njihova pisma dostavljaju meni kao postupajućem sudiji na proveru.”

U javnosti je karijeru sudije Mirjane Ilić obeležilo suđenje za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona u kome je navijače Partizana osudila na ukupno 240 godina zatvora.

Ona za KRIK otkriva da joj je zbog ove presude prećeno.

„Upućivane su mi i pretnje i kletve od strane roditelja (osuđenih), a na utakmicama su isticane parole i skandiranja u kojima sam pominjana u ružnom kontekstu”, kaže llić. „Pretili su mi i okrivljeni i njihovi rođaci i bliski prijatelji – posredno preko mojih poznanika i neposredno u pismima koja su slali iz pritvora znajući da se njihova pisma dostavljaju meni kao postupajućem sudiji na proveru.”

Zbog pretnji je šest godina imala i policijsko obezbeđenje.

„To ni na koji način nije uticalo na moj rad, ali je negativno uticalo na kvalitet mog života zbog ograničenja slobode kretanja.“
Ilić je karijeru sudije započela u beogradskim opštinskim sudovima, a 2005. godine napredovala je u današnji Viši sud u kome i dalje sudi. Od 2013. godine sudi u predmetima koji se tiču ratnih zločina i organizovanog kriminala, a četiri godine je bila i predsednica Odeljenja za ratne zločine.

Donosila je odluke u poznatim suđenjima za ratne zločine – bila je predsednica veća koje je Pavla Gavrilovića, komandanta vojnog bataljona, oslobodilo optužbi da je naredio da se selo Trnje na Kosovu i Metohiji „očisti“ od albanskih žitelja, a jednog od starešina bataljona osudilo na 15 godina zatvora. Bila je članica veća koje je prvostepeno osudilo okrivljenog u predmetu poznatom kao „Tuzlanska kolona“.

Osim što je sudija, Ilić je izabrana i za disciplinskog tužioca Visokog saveta sudstva (VSS) krajem 2010. godine, ubrzo pošto je uvedena ova funkcija. Mandat joj je produžavan još dva puta. Ilić i njeni zamenici „gone“ svoje kolege sudije zbog disciplinskih prekršaja, odnosno sumnje da nesavesno sude ili se ponašaju na nedostojan način.

Za KRIK kaže da je bilo nekoliko slučajeva u kojima je kolege gonila zbog korupcije i da su svi okončani njihovim razrešenjem.
„Kao disciplinskom tužiocu sada već na kraju trećeg mandata lično mi je žao što nije bilo više osnovanih prijava da bi se pravosuđe očistilo od takvih kadrova koji ruše ugled svih sudija“, kaže Ilić i napominje da ona kao disciplinski tužilac ne može da pokrene postupak po službenoj dužnosti, već samo po prijavama koje protiv sudija može da podnese bilo ko.

Potezi koje je povlačila kao disciplinski tužilac u javnosti su često pominjani, a u nekoliko navrata i kritikovani.

Tako, 2012. godine se u javnosti se dosta govorilo o slučaju sudije Gordane Vidojković koja je navodno doprinela da zastari postupak protiv Marka Miloševića, sina nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, za prebijanje trojice članova pokreta „Otpor“ koji se zalagao za svrgavanja Miloševića. „Otporaši“ su protiv nje podneli prijavu VSS-u, a o smeni sudije Vidojković govorili su i državni funkcioneri. Vidojković se žalila na pritiske, a protiv nje nije ni pokrenut disciplinski postupak.

„Detaljnim uvidom u spise predmeta utvrđeno je da sudija Vidojković nije izvršila nijedan disciplinski prekršaj, da je suprotno navodima disciplinske prijave postupala stručno, ažurno i pored opstrukcije koje je imala od strane učesnika postupka“, kaže Ilić za KRIK.

Ilić je 2014. godine pokrenula postupak protiv sudije Višeg suda u Beogradu Vladimira Vučinića po prijavi predsednika ovog suda Aleksandra Stepanovića. Vučinić je bio optužen da je u medijima komentarisao postupak u kom je sudio, a koji se vodio protiv biznismena Miroslava Miškovića. Kažnjen je javnom opomenom, ali je potom ta odluka promenjena i VSS je odbacio predlog da se protiv njega vodi postupak. Vučinić je, međutim, u međuvremenu, napustio sudstvo i postao advokat.

Ilić za KRIK objašnjava da je predlog protiv Vučinića odbačen jer je njemu tokom drugostepenog postupka prestala sudijska funkcija, a disciplinski postupak može da se vodi samo dok sudija obavlja sudijsku funkciju.

„Lično smatram da svaki sudija svoj stav u vezi pravnih pitanja i uopšte predmeta u kojima postupa treba da obrazlaže samo u presudi, a nikada u javnim medijima, što je opšte usvojen stav i u drugim evropskim zakonodavstvima“, kaže Ilić.

Sa druge strane, zamenik sudije Ilić odbacio je disciplinsku prijavu koju je protiv sudije Višeg suda u Beogradu Predraga Vasića podneo sudijski pomoćnik Radovan Nenadić 2015. godine. Nenadić je otkrio da je sudija prisustvovao rođendanskoj proslavi Aleksandra Karađorđevića i da mu je tada poklonio uramljenu odluku o njegovoj rehabilitaciji – koju je doneo kao sudija. Nenadić je objavio fotografije predaje poklona na svom fejsbuk profilu, a sudiju je zbog toga prijavio VSS-u tvrdeći da je pristrasan i nedostojan sudske funkcije. Ilić kaže da da je u potpunosti saglasna sa odlukom svog zamenika da ne pokrene postupak protiv Vasića.

„Zahtev prestolonaslednika je bio pravilno zasnovan na zakonu koji je donet znatno ranije, te u konkretnom slučaju odluka ni na koji način nije mogla biti drugačija. Nijedna okolnost ni priloženi dokaz nisu doveli u sumnju nepristrasno postupanje sudije Vasića, kako u drugim predmetima, tako i u navedenom“, kaže Ilić.

Na rad sudije Ilić žalio se portal „Pištaljka“ koji je 2019. objavio da je disciplinskom tužiocu prijavio dvoje sudija zbog odugovlačenja postupaka za zaštitu uzbunjivača. Ovaj portal naveo je da je Ilić donela odluku da ne pokrene postupak tek nakon što je istekao rok da to učini. Ilić za KRIK kaže da nisu tačni navodi „Pištaljke“ navodeći da disciplinski tužilac odluku donosi odmah pošto prikupi dokaze, ali da se kasni sa izradom takve odluke zbog preopterećenosti i loših uslova rada, ne navodeći šta konkretno nije tačno u tvrdnji „Pištaljke“.

Ilić kaže da imovinu i prihode redovno prijavljuje Agenciji za sprečavanje korupcije.

„Kada se otkrije da sudije imaju imovinu koju realno, s obzirom na primanja i druge mogućnosti, ne mogu da imaju, treba da se istraži. Istovremeno smatram da objavljivanje šta od imovine i prihoda imaju sudije, posebno gde se nekretnine nalaze, može da dovede do izvesnih problema, naročito kada su u pitanju sudije koje postupaju u posebnim odeljenjima (za organizovani kriminal i ratne zločine)“, kaže Ilić.

  KARIJERA

Nedeljko Milidragović, komandir policije Republike Srpske, optužen je u januaru 2016. godine sa još sedam osoba da su tokom rata u Bosni i Hercegovini izvršili ratni zločin. Oni su,...

Slučaj „Trnje“ odnosi se na događaj od 25. marta 1999. godine u selu Trnje u blizini Suve Reke na Kosovu i Metohiji, kada je, tokom sukoba Vojske Jugoslavije i OVK na Kosovu, vojska...

U avgustu 1992. godine, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Zdravko Narančić, vojni policajac i stražar u privremenom ratnom zatvoru u koji je bila pretvorena Osnovna škola „Petar...

U septembru 2014. godine petorica muškaraca optužena su za terorizam jer su vrbovali više građana Srbije da se pridruže terorističkoj organizaciji u Siriji, a potom pripremali i...

Milan Budimir zvani Buda, nekadašnji član Socijalističke partije Srbije (SPS) i savetnik u Ministarstvu energetike Aleksandra Antića, uhapšen je sredinom juna 2014. godine zbog sumnje...

U septembru 2009. godine članovi navijačkih grupa fudbalskog kluba Partizan brutalno su napali francuske navijače u centru Beograda i ubili jednog. Tog dana Partizan je igrao...

U popodnevnim satima 23. septembra 1992, tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine, u mestu Duljci kod Bihaća osam muškaraca dovezlo se kolima do voćnjaka u kome su civili, bosanski...

Nikola Vavić, mlađi brat nekadašnjeg vođe Partizanove navijačke grupe „Alkatraz“ Aleksandra Vavića, uhapšen je u februaru 2009. godine pod sumnjom da je trgovao drogom, imao...

Četrnaest muškaraca optuženo je 2007. godine za ratni zločin u selu Lovas u Hrvatskoj. Među optuženima su pripadnici nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), članovi paravojne...

U aprilu 2006. godine uhapšen je predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević, a tog dana lisice su stavljene i sudiji, nekolicini advokata. Među uhapšenima su bili i Sekula...

Bivši direktor „Puteva Srbije“ Branko Jocić i njegovi saradnici uhapšeni su 2011. godine zbog malverzacija prilikom saniranja klizišta u Krupnju i Loznici u toku 2006, 2007. i 2008....

U slučaju „Tuzlanska kolona“ sudilo se nekadašnjem policajcu BiH Iliji Jurišiću. Ovaj postupak je Fond za humanitarno pravo, nevladina organizacija koja se bavi pitanjima ratnih...

Zoran Jotić zvani Jotka, poznati kruševački kriminalac, uhapšen je u avgustu 2019. godine, nedugo nakon što je izašao iz zatvora u kome je robijao jer je devedesetih vodio grupu koja...

Zoran Vukšić, Slobodan Strigić, Branko Hrnjak i Velimir Bertić optuženi su, a kasnije i osuđeni, za ranjavanja, ubistva i mučenja više civila u Belom Manastiru, mestu u Hrvatskoj na...

Husejin Mujanović, pripadnik bosanske vojske u vreme rata u Bosni i Hercegovini, optužen je da je 1992. kao upravnik „vojnog pritvora“ Armije BiH u naselju Hrasnica u Sarajevu...

Na optuženičkoj klupi Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, oktobra 2012. godine našli su se Božo Vidaković i Žarko Čubrilo. Bili su optuženi da su 1991. godine kao...

Krajem 2021. godine Darko Šarić, koji je u to vreme čekao konačnu odluku po optužbama za međunarodni šverc kokaina, izašao je u kućni pritvor. U svoj dom Šarić se vratio posle...