Sudiju Dejana Terzića je Državno veće tužilaca (DVT) krajem 2015. godine kandidovalo za tužioca za ratne zločine. U javnosti je bio spominjan kao najozbiljniji među petoro kandidata, zajedno sa tadašnjom zamenicom tužioca Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu Snežanom Stanojković.

U razgovoru za KRIK sudija Dejan Terzić rekao je da je bio zainteresovan za posao tužioca zato što je hteo da doprinese pravdi u slučajevima ratnih zločina. Kaže da mu je otac bio oficir, i da je dobar deo života živeo u Osijeku u Hrvatskoj.

Sudiju Dejana Terzića je Državno veće tužilaca (DVT) krajem 2015. godine kandidovalo za tužioca za ratne zločine. U javnosti je bio spominjan kao najozbiljniji među petoro kandidata, zajedno sa tadašnjom zamenicom tužioca Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu Snežanom Stanojković.

U razgovoru za KRIK sudija Dejan Terzić rekao je da je bio zainteresovan za posao tužioca zato što je hteo da doprinese pravdi u slučajevima ratnih zločina. Kaže da mu je otac bio oficir, i da je dobar deo života živeo u Osijeku u Hrvatskoj.

„Ja sam 1989. godine konkurisao u nekoliko sudova, a u Osijeku sam bio pripravnik Općinskog suda. Tada mi je rečeno da ne zadovoljavam nacionalnu strukturu. Cela ta priča sa nacionalizmom i fašizmom je krenula, odigravala se na svim stranama i u toj priči nevinih nema. Kada se otvorio taj konkurs, to je bila moja ideja”, naveo je Terzić za KRIK.

Njegove kompetencije za to mesto, međutim, osporavala je organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) koja je navela da se njegova profesionalna biografija ne uklapa u ono što zakon propisuje – da pri izboru tužioca za ratne zločine prednost imaju oni koji imaju iskustvo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Na pitanje KRIK-a kako komentariše kritike FHP-a da nije imao iskustva, Terzić odgovara:

„Kako se to iskustvo stiče? Sa kojim iskustvom je Vladimir Vukčević došao na to mesto, ili bilo ko ko je izabran u prvi sastav Tužilaštva za ratne zločine (...) Ovo svoje iskustvo smatram ne presudnim, ali vrednim iskustvom”, kaže ovaj sudija.

Na konkursu za tužioca za ratne zločine, Terzić nije prošao iako je dobio najveći broj glasova poslanika. Tog decembra 2015. godine skupština nije izglasala tužioca s obzirom da niko od kandidata nije dobio većinu, odnosno više od polovine glasova od 250 poslanika. Terzić je dobio 109 glasova, Snežana Stanojković 75, dok su ostali imali po manje od deset glasova. Zanimljivo je da su se tada poslanici SNS, inače poznati po usklađenom glasanju, podelili – jedan deo je glasao za Terzića, a drugi za Stanojković.

Terzić navodi da je „činjenica” da su se poslanici SNS tada podelili, ali nije hteo da spekuliše o razlozima za to što nisu hteli da izglasaju tužioca za ratne zločine.

Srbija nije imala tužioca narednih godinu i po dana. Krajem 2016. godine, DVT je Vladi Srbije opet predložilo kandidate među kojima je bio i Terzić, ali njegovo ime nije stiglo do skupštine. Naposletku je izabrana Stanojković.

Tokom karijere Terzić je sudio u velikim slučajevima poput „stečajne mafije“ – procesa koji je nazivan „velikim udarcem protiv korupcije“, a tokom kog je doneto nekoliko presuda. Bio je u veću koje je većinu optuženih – uključujući i predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića – oslobodilo optužbi da su po proglašenju stečaja izvlačili novac iz državnih firmi i tako oštetili državu za 50 miliona evra. Ovaj postupak završen je posle 12 godina, kada su svi oslobođeni krivice.

Govoreći za KRIK o razlikama u postupcima za ratne zločine sa jedne, i organizovanog kriminala sa druge strane, Terzić navodi da je glavni „izazov” za sudije u slučaju ratnih zločina nedostatak dokaza.

„Imate oskudan broj materijalnih dokaza, uglavnom se sve bazira na svedocima. A imate onu staru latinsku Unus testis, nullus testis, jedan svedok ko nijedan. Treba ih veći broj. Pa imate pitanje saznanja, pa protok vremena. Eto to su neke zamke u tim predmetima. U organizovanom kriminalu imate veći broj dokaza, tajnih snimanja, telefonskih razgovora, islednika, ima dosta materijalnih dokaza pa je izvesnije činjenično stanje”, objašnjava Terzić.

Terzić je karijeru započeo u somborskim sudovima. Nakon što je završio Pravni fakultet u Osijeku, radio je u turističkom preduzeću „Jadran turist“ u Rovinju, da bi 1989. godine prešao u pravosuđe. Bio je sudija u Somboru, a potom je prešao u Novi Sad, odakle je 2014. godine upućen u beogradski Viši sud.

Prelazak u posebna odeljenja Višeg suda, Terzić vidi kao „čast” i napredovanje. Smatra da je tu prebačen zbog dobrog učinka – navodi da je mesečno završavao tri puta više predmeta od norme.

„Ja sam ponosan na taj prelazak. Smatram to krunom svog posla. Ovde ima 18 sudija iz cele zemlje, i biti ovde i suditi u prvom stepenu za najteža krivična dela, to je za mene čast”, kaže on.

Terzić je pristao da za KRIK govori o svojim slučajevima, karijeri, prihodima i imovini.

„Sudija treba da bude transparentan, mislim da je to moralno. Kako kaže majka Jevrosima: ‘Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu’. Moramo biti transparentni, to je zahtev poziva, to je način života. Nema tajnosti. Nas štiti obraz, samo to, ništa više”, kaže Terzić za KRIK.

  KARIJERA

Husejin Mujanović, pripadnik bosanske vojske u vreme rata u Bosni i Hercegovini, optužen je da je 1992. kao upravnik „vojnog pritvora“ Armije BiH u naselju Hrasnica u Sarajevu...

Nikoli Vidi Lujiću, bivšem pripadniku Crvenih beretki, Jedinice za specijalne operacije, koju je formirala tadašnja Služba državne bezbednosti, sudilo se za silovanje Bošnjakinje iz...

Krajem 2021. godine Darko Šarić, koji je u to vreme čekao konačnu odluku po optužbama za međunarodni šverc kokaina, izašao je u kućni pritvor. U svoj dom Šarić se vratio posle...

Četrnaest muškaraca optuženo je 2007. godine za ratni zločin u selu Lovas u Hrvatskoj. Među optuženima su pripadnici nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), članovi paravojne...

U aprilu 2006. godine uhapšen je predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević, a tog dana lisice su stavljene i sudiji, nekolicini advokata. Među uhapšenima su bili i Sekula...

Bivši direktor „Puteva Srbije“ Branko Jocić i njegovi saradnici uhapšeni su 2011. godine zbog malverzacija prilikom saniranja klizišta u Krupnju i Loznici u toku 2006, 2007. i 2008....

Nedeljko Milidragović, komandir policije Republike Srpske, optužen je u januaru 2016. godine sa još sedam osoba da su tokom rata u Bosni i Hercegovini izvršili ratni zločin. Oni su,...

Vlasnik niške firme „Company R5“ i brat pokojnog generala policije Radovana Stojičića Badže, Siniša Stojičić, organizovao je šverc gotovo tri hiljade kartona cigareta u toku...

Zoran Jotić zvani Jotka, poznati kruševački kriminalac, uhapšen je u avgustu 2019. godine, nedugo nakon što je izašao iz zatvora u kome je robijao jer je devedesetih vodio grupu koja...

Slučaj „Trnje“ odnosi se na događaj od 25. marta 1999. godine u selu Trnje u blizini Suve Reke na Kosovu i Metohiji, kada je, tokom sukoba Vojske Jugoslavije i OVK na Kosovu, vojska...

U avgustu 1992. godine, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Zdravko Narančić, vojni policajac i stražar u privremenom ratnom zatvoru u koji je bila pretvorena Osnovna škola „Petar...