Šta je „Prosudi ko sudi”
„Prosudi ko sudi” je baza podataka o sudijama u Srbiji koju je napravio KRIK. Baza trenutno sadrži informacije o više od 50 sudija koje odlučuju o slučajevima kriminala i korupcije, kao i podatke o čak 159 značajnih sudskih predmeta.
Sudije su nosioci vlasti o kojima se u Srbiji najmanje zna i upravo zbog toga želimo da čitaocima omogućimo što bolji uvid u njihov rad. Građani imaju pravo da znaju kako sudije donose odluke. Pravosuđe je jedan od ključnih stubova svake države, a velika moć koju sa sobom nosi sudska vlast obavezuje sudije na odgovornost, ali i na to da građanima duguju transparentost i poštovanje prava javnosti da zna.
KRIK je zato napravio bazu koja na jednom mestu sadrži sve važne informacije o radu sudija i svaki naš čitalac može da „prosudi ko sudi” u najznačajnijim predmetima u zemlji.
Sudije su nosioci vlasti o kojima se u Srbiji najmanje zna i upravo zbog toga želimo da čitaocima omogućimo što bolji uvid u njihov rad. Građani imaju pravo da znaju kako sudije donose odluke. Pravosuđe je jedan od ključnih stubova svake države, a velika moć koju sa sobom nosi sudska vlast obavezuje sudije na odgovornost, ali i na to da građanima duguju transparentost i poštovanje prava javnosti da zna.
KRIK je zato napravio bazu koja na jednom mestu sadrži sve važne informacije o radu sudija i svaki naš čitalac može da „prosudi ko sudi” u najznačajnijim predmetima u zemlji.
Koje podatke baza nudi o sudijama?
U bazi su, za sada, podaci o sudijama Apelacionog i Višeg suda u Beogradu, i to iz posebnih odeljenja ovih sudova, jer se njihov rad odnosi na najvažnije slučajeve organizovanog kriminala i visoke korupcije, kao i podaci o sudijama krivičnog odeljenja Vrhovnog suda, najviše sudske instance.
Svaki sudija ima svoj „profil” tj. stranicu u KRIK-ovoj bazi, koja sadrži detaljne informacije o njegovoj profesionalnoj karijeri, o važnim sudskim predmetima na kojima radi ili je radio, kao i dostupne podatke o imovini koju poseduje. Sve informacije prikupili smo iz zvaničnih izvora.
Bilo nam je posebno važno da ukažemo i na nezakonite odluke koje su donosile neke od sudija, kao i da čitaocima otkrijemo sve postupke koji su se vodili protiv njih. Ukazali smo i na to koje sudije su poslovno angažovane van suda, ko su im prijatelji i saradnici.
Novinari KRIK-a osmislili su da u bazi crvenim i žutim zastavicama čitaocima skrenu pažnju na kontroverze i probleme koje smo otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u nekim sudskim predmetima. Detaljnije o tome kako smo odlučivali kome ćemo dodeljivati zastavice pročitajte ispod.
Sve sudije čiji su se profili našli u ovoj bazi dobile su priliku da prokomentarišu naša otkrića, ali nisu svi pristali da govore za KRIK. Rado ćemo uvažiti naknadne odgovore.
Svaki sudija ima svoj „profil” tj. stranicu u KRIK-ovoj bazi, koja sadrži detaljne informacije o njegovoj profesionalnoj karijeri, o važnim sudskim predmetima na kojima radi ili je radio, kao i dostupne podatke o imovini koju poseduje. Sve informacije prikupili smo iz zvaničnih izvora.
Bilo nam je posebno važno da ukažemo i na nezakonite odluke koje su donosile neke od sudija, kao i da čitaocima otkrijemo sve postupke koji su se vodili protiv njih. Ukazali smo i na to koje sudije su poslovno angažovane van suda, ko su im prijatelji i saradnici.
Novinari KRIK-a osmislili su da u bazi crvenim i žutim zastavicama čitaocima skrenu pažnju na kontroverze i probleme koje smo otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u nekim sudskim predmetima. Detaljnije o tome kako smo odlučivali kome ćemo dodeljivati zastavice pročitajte ispod.
Sve sudije čiji su se profili našli u ovoj bazi dobile su priliku da prokomentarišu naša otkrića, ali nisu svi pristali da govore za KRIK. Rado ćemo uvažiti naknadne odgovore.
Odeljak o sudskim predmetima
„Prosudi ko sudi” sadrži i informacije o velikom broju važnih sudskih predmeta i trenutno se u bazi nalaze detaljni opisi 159 bitnih suđenja u slučajevima kriminala i korupcije.
Svaki predmet ima svoju stranicu, gde smo opisali tok celog slučaja, ko sudi u njemu, a posebno smo isticali ako je tokom suđenja došlo do nekih nepravilnosti.
Svaki predmet ima svoju stranicu, gde smo opisali tok celog slučaja, ko sudi u njemu, a posebno smo isticali ako je tokom suđenja došlo do nekih nepravilnosti.
KAKO SMO DODELJIVALI ZASTAVICE
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale. Na taj način čitaoci će moći da u našoj bazi podataka vizuelno lako prepoznaju koje sudije su prekršile zakon ili donosile nezakonite sudske odluke, protiv kojih su vođeni disciplinski, prekršajni ili drugi postupci, kao i koje sudije imaju problematične poznanike i saradnike ili imovinu nesrazmernu primanjima.
KRIK podseća da upravo sudije treba da su od najvećeg moralnog integriteta u društvu i primer ostalima, s obzirom na moć i odgovornost koju imaju. Zato smatramo da je bitno da javnost bude obaveštena ukoliko sudije krše zakone, problematično se ponašaju ili imaju bogatstvo nesrazmerno primanjima. Posebno smo obratili pažnju na slučajeve gde su sudije svojim postupcima onemogućile da pravda bude sprovedena u najznačajnijim predmetima u zemlji – suđenja su odlagali dok nisu zastarila ili su, kršeći zakone, odbacivali dokaze.
Zaključci da su sudije prekršile zakon nisu proizvoljne ocene novinara KRIK-a, već se isključivo oslanjamo na odluke državnih organa. Tako, primera radi, oslanjamo se na odluke Agencije za sprečavanje korupcije i presude i rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Kada je u pitanju „nesrazmerna imovina“ novinari su upoređivali vrednost imovine, koju je procenila sertifikovana agencija za nekretnine, i legalna primanja sudije.
KRIK je kontaktirao sve sudije čiji su „profili“ objavljeni u bazi i pružio priliku da objasne kontroverzne detalje iz svoje karijere. Mnogi se nisu odazvali i nisu želeli da pričaju sa novinarima niti da pisanim putem odgovore na pitanja. Ukoliko se neko od sudija naknadno javi i dostavi odgovore i dokumentaciju, te informacije ćemo dodati u profil. Zastavicu ćemo ukloniti u slučajevima kada, recimo, sudija pokaže kako je stekao imovinu.
I žuta i crvena zastavica ukazuju na probleme koje smo uočili tokom rada na ovoj bazi podataka, s tim što crvena ukazuje na ekstremne slučajeve. U nastavku ukratko objašnjavamo kako smo donosili odluke koju od ove dve zastavice da dodelimo u svim delovima profila.
U polju koje se odnosi na karijeru sudije i napredovanja, zastavica je dodeljena ukoliko je uočeno brzo i nelogično napredovanje sudije, prilikom kojeg nije ispoštovan minimum staža koji sudija mora da ima da bi napredovao, a koji je propisan Zakonom o sudijama.
U polju predmeti, gde smo opisali slučajeve u kojima su sudije postupale, žute zastavice dodeljene su sudijama koje su odugovlačile suđenja, odnosno retko ih zakazivale, često odlagale i sudile u postupku koji traje 10 ili više godina. Crvene zastavice dodeljivane su sudijama koje su dozvolile da postupak zastari – jer se smatra tada nisu obavile svoju osnovnu funkciju i donele presudu.
U polju koje se tiče nezakonitih odluka sudija dobija žutu zastavicu ukoliko je viša sudska instanca, poput Vrhovnog kasacionog ili Ustavnog suda, utvrdila da je prekršio zakon u nekom predmetu. Crvenu zastavicu sudije dobijaju u ekstremnim slučajevima, kada je u pitanju grubo kršenje zakona koje je imalo dramatične posledice na sam slučaj – na primer, sudija je protivzakonito izbacio dokaze iz postupka.
Kada je reč o postupcima koji su se vodili protiv sudija – disciplinski, prekršajni, postupci pred Agencijom za sprečavanje korupcije – žutu zastavicu dobijaju sudije ukoliko su na kraju postupka proglašeni krivim. Crvena zastavica se dodeljuje ukoliko je sudija pokušao da sabotira postupak– nije se odazivao pozivima da se pojavi na sudu, nije sarađivao sa Agencijom koja je tražila podatke od njega i slično.
Sudija dobija žutu zastavicu ukoliko poseduje imovinu koja ne može da se objasni njegovim primanjima, pritom nema podataka da ju je nasledio, da je podigao kredit ili drugačije legalno stekao, a novinarima nije želeo da objasni njeno poreklo. Ukoliko je razlika između primanja i imovine drastična ili su novinari su došli do podatka koji ukazuju da nije stečena na legitiman način, a sudija nije želeo da objasni kako ju je stekao, njemu se dodeljuje crvena zastavica.
Ukoliko sudijino angažovanje van suda može dovesti u pitanje njegovu dostojnost, poput mesta u fudbalskim klubovima poznatim po kriminalnim poslovima i vezama, dobija zastavicu.
Takođe, ukoliko je sudija sklapao prijateljstva ili poslovne saveze sa osobama oko kojih se pletu kontroverze dodeljujemo zastavicu. Žutu zastavicu dobijaju sudije bliske biznismenima koji imaju problematične poslovne poduhvate, zatim ako su povezani sa političarima ili onima koji imaju političku moć i mogu da utiču na njihov rad. U slučaju da su bliske ljudima kojima se sudi ili su osuđeni za kriminal ili korupciju, sudije dobijaju crvenu zastavicu.
KRIK podseća da upravo sudije treba da su od najvećeg moralnog integriteta u društvu i primer ostalima, s obzirom na moć i odgovornost koju imaju. Zato smatramo da je bitno da javnost bude obaveštena ukoliko sudije krše zakone, problematično se ponašaju ili imaju bogatstvo nesrazmerno primanjima. Posebno smo obratili pažnju na slučajeve gde su sudije svojim postupcima onemogućile da pravda bude sprovedena u najznačajnijim predmetima u zemlji – suđenja su odlagali dok nisu zastarila ili su, kršeći zakone, odbacivali dokaze.
Zaključci da su sudije prekršile zakon nisu proizvoljne ocene novinara KRIK-a, već se isključivo oslanjamo na odluke državnih organa. Tako, primera radi, oslanjamo se na odluke Agencije za sprečavanje korupcije i presude i rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Kada je u pitanju „nesrazmerna imovina“ novinari su upoređivali vrednost imovine, koju je procenila sertifikovana agencija za nekretnine, i legalna primanja sudije.
KRIK je kontaktirao sve sudije čiji su „profili“ objavljeni u bazi i pružio priliku da objasne kontroverzne detalje iz svoje karijere. Mnogi se nisu odazvali i nisu želeli da pričaju sa novinarima niti da pisanim putem odgovore na pitanja. Ukoliko se neko od sudija naknadno javi i dostavi odgovore i dokumentaciju, te informacije ćemo dodati u profil. Zastavicu ćemo ukloniti u slučajevima kada, recimo, sudija pokaže kako je stekao imovinu.
I žuta i crvena zastavica ukazuju na probleme koje smo uočili tokom rada na ovoj bazi podataka, s tim što crvena ukazuje na ekstremne slučajeve. U nastavku ukratko objašnjavamo kako smo donosili odluke koju od ove dve zastavice da dodelimo u svim delovima profila.
U polju koje se odnosi na karijeru sudije i napredovanja, zastavica je dodeljena ukoliko je uočeno brzo i nelogično napredovanje sudije, prilikom kojeg nije ispoštovan minimum staža koji sudija mora da ima da bi napredovao, a koji je propisan Zakonom o sudijama.
U polju predmeti, gde smo opisali slučajeve u kojima su sudije postupale, žute zastavice dodeljene su sudijama koje su odugovlačile suđenja, odnosno retko ih zakazivale, često odlagale i sudile u postupku koji traje 10 ili više godina. Crvene zastavice dodeljivane su sudijama koje su dozvolile da postupak zastari – jer se smatra tada nisu obavile svoju osnovnu funkciju i donele presudu.
U polju koje se tiče nezakonitih odluka sudija dobija žutu zastavicu ukoliko je viša sudska instanca, poput Vrhovnog kasacionog ili Ustavnog suda, utvrdila da je prekršio zakon u nekom predmetu. Crvenu zastavicu sudije dobijaju u ekstremnim slučajevima, kada je u pitanju grubo kršenje zakona koje je imalo dramatične posledice na sam slučaj – na primer, sudija je protivzakonito izbacio dokaze iz postupka.
Kada je reč o postupcima koji su se vodili protiv sudija – disciplinski, prekršajni, postupci pred Agencijom za sprečavanje korupcije – žutu zastavicu dobijaju sudije ukoliko su na kraju postupka proglašeni krivim. Crvena zastavica se dodeljuje ukoliko je sudija pokušao da sabotira postupak– nije se odazivao pozivima da se pojavi na sudu, nije sarađivao sa Agencijom koja je tražila podatke od njega i slično.
Sudija dobija žutu zastavicu ukoliko poseduje imovinu koja ne može da se objasni njegovim primanjima, pritom nema podataka da ju je nasledio, da je podigao kredit ili drugačije legalno stekao, a novinarima nije želeo da objasni njeno poreklo. Ukoliko je razlika između primanja i imovine drastična ili su novinari su došli do podatka koji ukazuju da nije stečena na legitiman način, a sudija nije želeo da objasni kako ju je stekao, njemu se dodeljuje crvena zastavica.
Ukoliko sudijino angažovanje van suda može dovesti u pitanje njegovu dostojnost, poput mesta u fudbalskim klubovima poznatim po kriminalnim poslovima i vezama, dobija zastavicu.
Takođe, ukoliko je sudija sklapao prijateljstva ili poslovne saveze sa osobama oko kojih se pletu kontroverze dodeljujemo zastavicu. Žutu zastavicu dobijaju sudije bliske biznismenima koji imaju problematične poslovne poduhvate, zatim ako su povezani sa političarima ili onima koji imaju političku moć i mogu da utiču na njihov rad. U slučaju da su bliske ljudima kojima se sudi ili su osuđeni za kriminal ili korupciju, sudije dobijaju crvenu zastavicu.
KRIK tim koji je radio na bazi:
Urednici: Bojana Jovanović i Stevan Dojčinović
Novinarski tim: Bojana Pavlović, Milica Vojinović, Jelena Radivojević, Marija Vučić, Vesna Radojević, Dragana Pećo i Sofija Parojčić
Tehnički razvoj baze i dizajn: Miodrag Ćakić
Koordinatorke projekta: Jelena Vasić i Snežana Petijević
Novinarski tim: Bojana Pavlović, Milica Vojinović, Jelena Radivojević, Marija Vučić, Vesna Radojević, Dragana Pećo i Sofija Parojčić
Tehnički razvoj baze i dizajn: Miodrag Ćakić
Koordinatorke projekta: Jelena Vasić i Snežana Petijević
#ProsudiKoSudi i #PodržiKRIK
Ova baza je nastala u okviru projekta "Reveal and Heal - Investigative Journalism as a Cure for Corruption in Judiciary" koji se sprovodi uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj i stavovi izneti u okviru ove baze isključiva su odgovornost KRIK-a i ni pod kojim okolnostima ne izražavaju stavove Evropske unije.
Rad KRIK-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“
