Sredinom 2021. godine, četiri meseca nakon hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka, uhapšen je inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidar Stolić.
O tome se, u jednom od do tada retkih javnih nastupa, oglasio njegov kolega i nadređeni, načelnik SBPOK-a Ninoslav Cmolić. U nastojanju da predstavi da nema zaštićenih kada je u pitanju borba protiv kriminala i da policija hapsi sve one koji su sarađivali sa Belivukom, Cmolić je rekao da Stolić nije samo počinio krivično delo, već i izdaju.
Više teksta
Sredinom 2021. godine, četiri meseca nakon hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka, uhapšen je inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidar Stolić.
O tome se, u jednom od do tada retkih javnih nastupa, oglasio njegov kolega i nadređeni, načelnik SBPOK-a Ninoslav Cmolić. U nastojanju da predstavi da nema zaštićenih kada je u pitanju borba protiv kriminala i da policija hapsi sve one koji su sarađivali sa Belivukom, Cmolić je rekao da Stolić nije samo počinio krivično delo, već i izdaju.
„On je izdao kolege i prijatelje sa kojima radi, na kraju krajeva, on je izdao i svoju porodicu“, rekao je Cmolić.
Krajem 2021. Stolić je optužen da je bio deo Belivukove grupe i da im je dostavljao tajne informacije iz istrage koja se vodila protiv njih – koji su dokazi pronađeni, šta su saradnici ispričali u policiji nakon hapšenja, proveravao da li se protiv određenih osoba vodi istraga. Zauzvrat je, piše u optužnici, dobijao novac, a nakon što su Belivuk i njegova ekipa uhapšeni Stoliću je za informacije bila obećana nagrada od 5.000 evra.
Inspektor je, tvrdi tužilaštvo, kriminalcima odavao policijske informacije godinu i po: od kraja januara 2020. do juna 2021. Informacije iz policije je, piše u optužnom predlogu, slao kriminalcima čak i četiri meseca nakon što je uhapšen šef grupe – Belivuk.
Stolić je, kako tvrdi tužilaštvo, podatke slao Filipu Goluboviću, koji je optužen zajedno sa njim.
Jedan od ključnih dokaza tužilaštva bilo je upravo Golubovićevo priznanje. U iskazu koji je dao nakon hapšenja on je ispričao detalje o svom odnosu sa Stolićem. Rekao je da ga je upoznao dok se nalazio u pritvoru nakon što je uhapšen zbog droge, u aprilu 2019. godine. Stolić ga je, kako je kazao, tada saslušavao povodom nestanka Gorana Mihajlovića za čije ubistvo se sada sudi Belivukovoj grupi. Ova grupa, inače, bila je deo većeg kriminalnog klana – kavačkog.
Nakon što je Golubović izašao iz zatvora, u februaru 2020. sastao se sa Stolićem u kafiću na Novom Beogradu i tom prilikom su razmenili brojeve telefona – tako su započeli saradnju, piše u optužnici. Golubović je od inspektora, kako je isprilčao, tražio da mu daje poverljive policijske informacije, odnosno da proverava da li postoji istraga ili poternica protiv određenih osoba. Između ostalog, raspitivao se o tome da li je Argentina raspisala međunarodnu poternicu za Borisom Labanom, saradnikom Darka Šarića osuđenog za međunarodni šverc kokaina, piše u optužnici.
Nakon hapšenja Belivukove grupe, Stolić je, tvrdi tužilaštvo, podatke o dokazima pronađenim protiv njih dostavljao Goluboviću. Navodno mu je prosleđivao i informacije do kojih je došao pošto je kao inspektor SBPOK-a prisustvovao pretresu kuće u Ritopeku, gde je grupa, prema tvrdnjama tužilaštva, vršila ubistva. Grupi se sudi za ukupno sedam likvidacija.
„Dobio je od okrivljenog Stolića sliku Marka Miljkovića iz kancelarije SBPOK-a, sliku kuće u Ritopeku i vlasnika kuće Vlade Draganića, kao i fotografiju službene beleške Veljka Belivuka sačinjene u SBPOK-u“, piše u optužnici.
Suđenje je počelo u februaru 2022. godine.
Tužilac Saša Ivanić odmah je naišao na problem – ostao je bez ključnog dokaza pošto je Golubović na sudu povukao iskaz koji je dao u policiji.
Golubović je na sudu tvrdio da su ga policajci pritisli i da je pretnjama nateran da ispriča ono što je rekao na saslušanju. Tužilac je od suda tražio da prihvati njegovu prvobitnu priču jer je potkrepljena drugim dokazima – dokumentima koja pokazuju da je Stolić proveravao da li su raspisane poternice za kriminalcima, te razgovore članova Belivukove grupe sa zaštićene aplikacije Skaj u kojima navode da informacije dobijaju iz policije.
Stolić je tokom celog suđenja negirao krivicu.
„Ne znam kako su mogli da napišu u optužnici da sam bio pripadnik grupe, kada sam se borio protiv njih“, izjavio je on u sudnici. Takođe je tvrdio da je optužen jer se zamerio svom šefu Ninoslavu Cmoliću kog je optužio da je „prljav i korumpiran policajac“ i da je bio desna ruka državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović.
Stolić je kazao i da nisu tačne tvrdnje tužilaštva da je Goluboviću odavao informacije iz policije i zauzvrat dobijao novac, već da je on od njega dobijao informacije iz kriminalne sredine. On nije sporio da je u policijskom sistemu proveravao ljude bliske Goluboviću, ali je tvrdio da je to činio kako bi proverio svoj izvor i ljude sa kojima je u kontaktu, a ne jer je za to dobijao novac, kako to tvrdi tužilaštvo.
„Ja sam inspektor SBPOK-a, mogu da proverim koga hoću. To je moj posao, ja sam proveravao Filipa Golubovića i njegove saradnike, moram da proverim. Ovo što se meni stavlja na teret, to poštovani sude može svakom policajcu da se stavi na teret“, rekao je on na suđenju.
Sudija Zoran Šešić odlučio je da su poruke sa Skaja koje su stigle iz Francuske zakonit dokaz u ovom postupku – bila je to prva odluka u Srbiji kojom je materijal sa Skaja prihvaćen kao dokaz.
Suđenje je trajalo kratko. Sudija Šešić je nakon pet meseci suđenja osudio Stolića na dve godine zatvora, a Golubovića na 14 meseci.
Sudija je ovakvu odluku obrazložio time da je Stolić sam priznao da je u policijskoj bazi proveravao određene osobe, na šta kao policajac ima pravo, ali da je tokom suđenja utvrđeno da je te informacije prosleđivao drugim licima – što je nezakonito.
„Iz Skaj prepiske vidi se da te informacije dostavljene licima iz kriminogene sredine. Nismo utvrdili ko su ta lica, ali se zaključuje iz načina komunikacije (da su iz kriminogene sredine)“, objasnio je sudija.
Šešić je oslobodio Stolića optužbi da je pripadao Belivukovom klanu jer za nije bilo dokaza. Naime, informacije iz istrage protiv Belivuka i njegovih saradnika koje je prosleđivao, Stolić je slao nakon što je policija razbila grupu, odnosno nakon što je ona prestala da postoji, objasnio je sudija.
Šešić je prihvatio Golubovićev prvobitni iskaz u kome je priznao krivicu navodeći da nema dokaza da je na njega vršen pritisak da to uradi.
Na presudu su se žalili svi. Tužilaštvo je žalbom tražilo veće kazne, dok su optuženi tražili da ih sudije Apelacionog suda u Beogradu oslobode ili da ukinu presudu i nalože novo suđenje.
Nakon godinu dana Apelacioni sud ukinuo je presudu. Sudije ovog suda nisu bile zadovoljne argumentima sudije Šešića, posebno onima kojima je potkrepio svoju odluku da prihvati Skaj prepiske kao dokaz u postupku. Sudije Apelacionog suda nisu navele da Skaj komunikacija ne može biti dokaz na suđenju, ali su navele da sudija Šešić nije razmotrio sve aspekte.
„Prilikom ocene prihvatljivosti i zakonitosti dokaza i dokaznog materijala pribavljenog u drugoj državi i dostavljenog putem međunarodne pravne pomoći, nije dovoljno reći, kako to navodi prvostepeni sud u obrazloženju presude, da je dokaz pribavljen putem međunarodne pravne pomoći”, navodi se, između ostalog u presudi.
„Prvostepeni sud je prilikom ocene da li se predmetni podaci prikupljeni od strane nadležnih inostranih organa mogu koristiti kao dokaz u domaćem krivičnom predmetu trebalo najpre da ima u vidu da su isti pribavljeni u skladu sa važećim propisima Republike Francuske i na osnovu odluke nadležnog pravosudnog organa te zemlje.”
Zbog ove i drugih zamerki, sudije su naložile da se Stoliću i Goluboviću opet sudi.
Ponovljeni postupak krenuo je u martu 2024. godine i još traje.