Nenad Ognjenović, nekadašnji direktor državne fabrike lekova „Galenika“, optužen je krajem 2013. godine za niz malverzacija, između ostalog i da je u periodu od decembra 2008. do kraja 2009. godine oštetio ovu fabriku za 5,2 miliona evra. Osim Ognjenovića, za ovo su optuženi i Dragoljub Vučićević, generalni direktor farmaceutske firme „Velefarm“ iz Beograda i Radosav Sekulić, koji je upravljao „Habitfarmom“. Na optužnici se našlo još sedam osoba.
Ognjenović, Vučićević i Sekulić su, piše u optužnici, oštetili „Galeniku“, a firmi „Pharma trade“ sa Maršalskih ostrva, obezbedili novčanu korist. Ovom ofšor firmom, kako je utvrdilo tužilaštvo, upravljao je upravo Sekulić.
Više teksta
Nenad Ognjenović, nekadašnji direktor državne fabrike lekova „Galenika“, optužen je krajem 2013. godine za niz malverzacija, između ostalog i da je u periodu od decembra 2008. do kraja 2009. godine oštetio ovu fabriku za 5,2 miliona evra. Osim Ognjenovića, za ovo su optuženi i Dragoljub Vučićević, generalni direktor farmaceutske firme „Velefarm“ iz Beograda i Radosav Sekulić, koji je upravljao „Habitfarmom“. Na optužnici se našlo još sedam osoba.
Ognjenović, Vučićević i Sekulić su, piše u optužnici, oštetili „Galeniku“, a firmi „Pharma trade“ sa Maršalskih ostrva, obezbedili novčanu korist. Ovom ofšor firmom, kako je utvrdilo tužilaštvo, upravljao je upravo Sekulić.
Ognjenović je, piše u optužnici, krajem 2008. godine potpisao ugovor vredan pet miliona evra o kupovini sastojaka za lekove sa firmama „Velefarm“ i „Pharma trade“ – iako firma sa Maršalskih ostrva nije bila na listi odobrenih dobavljača „Galenike“. Osim što se firma nije nalazila na listi odobrenih snabdevača, Ognjenović je ugovor potpisao i kršeći procedure za nabavke ovako velike vrednosti. Tužilaštvo tvrdi da se radilo o fiktivnom poslu – dogovoreno je plaćanje unapred, ali nije bilo garancije da će prodavac isporučiti robu. Ognjenović je, piše u optužnici, odobrio da se ovih pet miliona evra „Galenikinog“ novca iskoristi kao garancija za kredit koji je „Velefarm“ uzeo kod „AIK banke“. Tužilaštvo je kao problematično označilo i to što Ognjenović nije obezbedio “Galeniku” u slučaju da “Velefarm” ne vrati kredit, a posebno jer je ta firma već imala milionska dugovanja prema državnoj fabrici lekova. Nekoliko meseci kasnije, u martu 2009. godine Vučićević jednostrano raskida ugovor o nabavci sastojaka za lekove, pa tako „Galenika“ ostaje i bez sirovine, ali i bez pet miliona evra kojima je garantovala za kredit „Velefarma“.
Tužilaštvo je, osim toga, tvrdilo da je Ognjenović sklapao poslove štetne po „Galeniku“ i sa kamenorezačkim i livničarskim radnjama koje su izrađivale skulpture za prostorije firme i da je za pojedine skulpture plaćena i 20 puta veća cena od realne.
Ognjenović je na sudu tvrdio da je optužnica podignuta radi razračunavanja među partijama i farmaceutskim firmama.
„Pred vama stoji nevin čovek. Nisam uradio nijednu nezakonitu radnju. Nisam ništa ukrao, niti omogućio drugom da ukrade“, rekao je Ognjenović na sudu iznoseći odbranu početkom marta 2015. godine, kako je objavila Radio-televizija Srbije.
Sudije Višeg suda u Beogradu na čelu sa Dušanom Milenkovićem osudile su u oktobru 2018. godine Ognjenovića na šest godina zatvora i zabranile mu da u narednih pet godina bude na rukovodećim pozicijama u državnim firmama. Dragoljub Vučićević je osuđen na tri godine zatvora, a Sekulić je u međuvremenu preminuo pa je postupak protiv njega obustavljen. Presudom je naloženo i da Ognjenović i drugi osuđeni državi plate 539 miliona dinara – iznos za koji je oštećena „Galenika“.
Nakon žalbi Tužilaštva za organizovani kriminal i osuđenih, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu i naložio da se Ognjenoviću ponovo sudi.
Nova presuda je doneta krajem 2020. godine, i bila je ista kao prvobitna – Ognjenović je osuđen na šest godina zatvora, a Vučićević na tri.
Nakon žalbi, sudije apelacije stavile su i konačnu tačku na ovaj slučaj. Osuđenima su smanjile zatvorske kazne, pa su Ognjenovića osudili na pet i po godina zatvora, a Vučićevića na dve godine i devet meseci.
Sudije su navele da su prilikom odlučivanja o visinama kazni njihove kolege iz Višeg suda uzele u obzir olakšavajuće okolnosti – da nijedan od dvojice optuženih nije ranije osuđivan, da su starije osobe, da je prošlo dosta vremena od izvršenja krivičnog dela, kao i da su se korektno ponašali na sudu. Ipak, smatrale su da su pogrešili jer su otežavajućim okolnostima dale previše značaja.
„Prvostepeni sud dao (je) prenaglašen značaj otežvajućim okolnostima, a manji značaj olakšavajućim okolnostima, te kao otežavajuću okolnost nije mogao ceniti činjenicu da su delo izvršili kao saizvršioci, zbog čega je Apelacioni sud preinačio presudu u pogledu odluke o kazni nalazeći da će se kaznama izrečenim od strane Apelacionog suda u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja”, naveo je ovaj sud u saopštenju.
Ovo nije jedini postupak koji se vodio protiv Ognjenovića zbog malverzacija u „Galenici“.
U novembru 2015. godine Ognjenoviću je počelo suđenje zbog sumnje da je oštetio „Galeniku“ za 34 miliona evra. Ognjenović je, kako je utvrdilo tužilaštvo, u ime „Galenike“ sklapao poslove sa privatnom firmom „BG Farm“ – koja je od državne kompanije nabavljala lekove i dalje ih prodavala zdravstvenim ustanovama, ali „Galenici“ nije isplaćivala novac. Osim Ognjenovića u ovom postupku optuženo je još pet osoba – pomoćnik direktora za ekonomske poslove Dragan Šebrek, kao i vlasnik i zaposleni iz „BG Farma“. U ovom postupku Ognjenović i ostali optuženi su oslobođeni optužbi u aprilu 2021. godine, a presudu je naredne godine potvrdila apelacija.