Nakon što je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast 2012. godine, jedan od prvih poteza u najavljenom obračunu sa korupcijom bilo je hapšenje Olivera Dulića, bivšeg ministra za zaštitu životne sredine, iz Demokratske stranke (DS).
Dulić je optužen u novembru 2014. godine jer je, kako je utvrdilo tužilaštvo, omogućio da slovenačka firma „Nuba invest“ dobije određene dozvole u ministarstvu koje je vodio. On je navodno tokom 2009. i 2010. godine naredio svom zameniku Nebojši Janjiću da ovoj firmi izda lokacijske i građevinske dozvole za postavljanje optičkih kablova, iako nije imala neophodnu dokumentaciju. Janjić je poslušao šefa pa je i on optužen, a osim njih dvojice i direktor državnog preduzeća „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak koji je, kako tvrdi tužilaštvo, izdao sporne dozvole s obzirom da su kablovi postavljani na zemljištu koje pripada „Putevima“.
Više teksta
Nakon što je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast 2012. godine, jedan od prvih poteza u najavljenom obračunu sa korupcijom bilo je hapšenje Olivera Dulića, bivšeg ministra za zaštitu životne sredine, iz Demokratske stranke (DS).
Dulić je optužen u novembru 2014. godine jer je, kako je utvrdilo tužilaštvo, omogućio da slovenačka firma „Nuba invest“ dobije određene dozvole u ministarstvu koje je vodio. On je navodno tokom 2009. i 2010. godine naredio svom zameniku Nebojši Janjiću da ovoj firmi izda lokacijske i građevinske dozvole za postavljanje optičkih kablova, iako nije imala neophodnu dokumentaciju. Janjić je poslušao šefa pa je i on optužen, a osim njih dvojice i direktor državnog preduzeća „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak koji je, kako tvrdi tužilaštvo, izdao sporne dozvole s obzirom da su kablovi postavljani na zemljištu koje pripada „Putevima“.
Njih trojica su tako, piše u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal, „Nuba Invest“ stavili u povlašćeni položaj u odnosu na druge firme - „Telekom Srbija“, „Telenor“, „SBB“, „Sat-trakt“ i „Pupin Telekom“.
Uz pomoć dobijenih dozvola „Nuba invest“ je mogla da postavi kablove na državnim putevima od Beograda do granice sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom i Makedonijom. U optužnici se navodi da je Dulić, kako bi ovo prikrio, sredinom 2010. rekao Janjiću da za izdavanje takvih dozvola ubuduće traži samo dokumentaciju iz „Puteva Srbije”. Istog dana je dopisom obavestio i ovo javno preduzeće o novom načinu rada, pa je tako Janjić kasnije potpisao dvadeset dozvola po istom principu kao i za „Nubu”. Tako su firme „Nuba“, „Telenor” i „SBB”, piše u optužnici, nezakonito zaradile više od osam miliona dinara (oko 80.000 evra) jer nisu platile naknade za izdavanje potrebne dokumentacije, piše u optužnici.
Suđenje je počelo u maju 2015. godine.
„Jedva čekam da rasturim ovu optužnicu, da pobedim u ovom procesu, da skinem ljagu sa svog imena i da nastavimo život", rekao je Dulić novinarima nakon prvog ročišta.
Na sudu je negirao optužbe i naveo da je postupak protiv njega politički.
„Ovaj postupak je pokrenut da bi se kriminalizovala prethodna vlast, a ova vlast ispala najpoštenija na svetu“, rekao je Dulić.
U julu 2017. godine on je, međutim, osuđen na tri i po godine zatvora. Janjić je dobio tri, a Drobnjak jednu godinu zatvora. Osim toga, zabranjeno im je da obavljaju javne funkcije – Dulić i Janjić pet godina, a Drobnjak tri. Presudu je donelo veće koje su činili Aleksandar Trešnjev, Siniša Petrović i Dragomir Gerasimović.
Nešto manje od godinu dana kasnije Apelacioni sud u Beogradu je oborio ovu presudu i naložio novo suđenje. Sudije apelacije – Zoran Savić, Vučko Mirčić, Milena Rašić, Mirjana Popović i Jasmina Vasović – smatrale su da je prva presuda nerazumljiva i nejasna.
Slučaj je u ponovljenom postupku dodeljen istom veću, u kome se promenio predsednik – sudiju Aleksandra Trešnjeva zamenila je Svetlana Aleksić. Krajem 2021. doneta je i presuda, potpuno različita od prethodne – svi optuženi oslobođeni su krivice.
Sudija Aleksić u presudi je, između ostalog, navela da tvrdnje tužilaštva nisu potkrepljene nijednim dokazom i da je „sud utvrdio da su optuženi kao službena lica preduzimali radnje koje su bile u okviru njihovih ovlašćenja, te da su u postupku izdavanja i donošenja upravnih akata postupali u interesu službe.”
Sudije Apelacionog suda u Beogradu odbile su žalbu tužioca i potvrdile oslobađajuću presudu u januaru 2023. godine.