U septembru 2009. godine članovi navijačkih grupa fudbalskog kluba Partizan brutalno su napali francuske navijače u centru Beograda i ubili jednog.
Tog dana Partizan je igrao utakmicu sa francuskim klubom Tuluz, a u gradu su bili navijači gostujućeg kluba koji su doputovali iz Francuske. Vođe Partizanovih huliganskih grupa „Iridućibili“, „Rebels“ i „Alkatraz“ – Ivan Grković, Dejan Puzigaća, Đorđe Prelić i Ljubomir Marković zvani Kića – pozvali su svoje pristalice da se tog dana okupe u Terazijskom parku, odakle su organizovali napad, kako je utvrdilo tužilaštvo.
Više teksta
U septembru 2009. godine članovi navijačkih grupa fudbalskog kluba Partizan brutalno su napali francuske navijače u centru Beograda i ubili jednog.
Tog dana Partizan je igrao utakmicu sa francuskim klubom Tuluz, a u gradu su bili navijači gostujućeg kluba koji su doputovali iz Francuske. Vođe Partizanovih huliganskih grupa „Iridućibili“, „Rebels“ i „Alkatraz“ – Ivan Grković, Dejan Puzigaća, Đorđe Prelić i Ljubomir Marković zvani Kića – pozvali su svoje pristalice da se tog dana okupe u Terazijskom parku, odakle su organizovali napad, kako je utvrdilo tužilaštvo.
Puzigaća je jednom broju navijača podelio baklje i drvene palice, nakon čega su se uputili ka Obilićevom vencu kako bi osmotrili gde su navijači Tuluza, piše u optužnici. Pošto su videli da su francuski navijači u „Irish pubu“ podelili su se u nekoliko grupa, stavili hirurške maske na lice, počeli da viču „Tuluz, Tuluz“ i krenuli u napad. Većina napadnutih je uspela da pobegne, međutim, Bris Taton je, nakon što su ga udarili, pao na zemlju. Partizanovi navijači su ga gazili po telu i glavi, gađali čašama, pepeljarama, flašama, udarali drvenim palicama i bakljama, nakon čega su ga odvukli do metalne ograde iznad stepeništa na Obilićevom vencu, piše u optužnici. Tatona su, potom, bacili sa ograde, sa visine od preko četiri metra, na beton. Neko od huligana je uzviknuo: „Gotovo je“ i oni su se razbežali.
Taton je sa teškim povredama prebačen u bolnicu, gde je 12 dana kasnije, preminuo. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas proglasio je dan žalosti.
Događaj je izazvao burne reakcije javnosti. Državni vrh obećao je da će slučaj biti rešen i da će huligani biti strogo kažnjeni. Građani su odali poštu ubijenom Francuzu paljenjem sveća i polaganjem cveća na mestu gde je brutalno prebijen. Organizovana je i protestna šetnja na ulicama Beograda tokom koje su građani poručili državi da očekuju da se obračuna sa nasiljem.
Prvi osumnjičeni uhapšeni su ubrzo – policija je dva dana nakon događaja privela deset muškaraca, dok su Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća bili u bekstvu. Većina uhapšenih imala je između 18 i 22 godine.
Mesec i po dana kasnije, početkom novembra 2009, uhapšen je još jedan osumnjičeni, a već u januaru naredne godine tužilaštvo je podiglo optužnicu u kojoj se detaljno opisuje napad, ali u kojoj ne piše tačno ko je Tatona bacio sa vrha stepeništa. Slučaj je dodeljen sudiji Mirjani Ilić.
Tokom suđenja optuženi su negirali da su krivi, a njihovi advokati isticali su da tužilaštvo nije jasno definisalo ko je od njih šta uradio, kao i da se optužnica zasniva na pretpostavkama. Naveli su i da je do Tatonove smrti došlo usled lošeg lečenja. Optuženi su tvrdili da su se „u pogrešno vreme zatekli na pogrešnom mestu“.
Tužiteljka Gordana Janićijević je u završnim rečima istakla da je Taton „ubijen u centru Beograda naočigled mnogobrojnih prolaznika od strane grupe nasilnika koji sebe nazivaju navijačima Partizana dok je ležao i molio za milost“. Naglasila je da se dogodilo nešto nepopravljivo, što je izazvalo veliku tugu i sramotu i zatražila maksimalne kazne za optužene.
Advokat Slobodan Ružić koji je zastupao roditelje pokojnog Tatona takođe je zatražio maksimalne kazne i istakao da Francuz nije bio huligan. Naveo je da Srbija treba da isplati odštetu porodici Taton jer nije preuzela ništa da do ovog događaja ne dođe i apelovao na državne organe da prepoznaju problem nasilja navijačkih grupa u Srbiji.
Sudija Ilić je posle devet meseci suđenja, u januaru 2011, optužene osudila na ukupno 240 godina zatvora. Vođe navijača kao organizatori su dobili najviše kazne – Prelić je osuđen na 35, Puzigaća na 32, a Marković i Grković na po 30 godina zatvora. Prelić i Puzigaća osuđeni su u odsustvu. Već sledećeg meseca sudiji Ilić i tadašnjoj ministarki pravde Snežani Malović stigle su pretnje.
Sudija Ilić kaže za KRIK da joj je zbog toga dobila policijsko obezbeđenje.
„Nakon objavljivanja presude upućivane su mi i pretnje i kletve od strane roditelja koji su protestovali javno i ispred Ministarstva pravde, a na utakmicama su isticane parole i skandiranja u kojima sam pominjana u ružnom kontekstu”, navela je llić. „Pretili su mi i okrivljeni i njihovi rođaci i bliski prijatelje posredno preko mojih poznanika, a i neposredno u pismima koja su slali članovima svoje porodice, prijateljima i drugim osuđenim licima, znajući da se njihova pisma dostavljaju meni kao postupajućem sudiji na proveru.”
U martu iste godine porodica i prijatelji osuđenih za ubistvo osnovali su udruženje građana „Hoćemo istinu” tvrdeći da je „sve konstrukcija i manipulacija i zato što je ‘nekome’ u datom trenutku trebao ovakav slučaj za političko žigosanje i razračunavanje”.
Sudije Apelacionog suda u Beogradu su u oktobru 2011. godine, nakon razmatranja žalbi, osuđenima prepolovile kazne. Ovakvu odluku su donele jer, kako su objasnile, nisu dovoljno cenjene olakšavajuće okolnosti, ali i to da će se i nižim kaznama postići svrha kažnjavanja.
Advokati optuženih u više navrata su tražili da se suđenje ponovi, a porodice i prijatelji optuženih organizovali proteste 2012. godine, ali su ti zahtevi odbijeni.
Ovo, međutim, nije bio kraj suđenja za ubistvo Tatona. Prelić i Puzigaća su uhapšeni, a zatim i izručeni Srbiji, pa su na njihov zahtev ponovljena suđenja. Predmeti su je dodeljeni sudiji Oliveri Pajić.
Prelić je uhapšen u Španiji 2014. godine i zatim izručen Srbiji. U junu 2017. godine osuđen na 12 godina zatvora. Sudija Pajić utvrdila je da Prelić nije bio organizator napada na francuske navijače, već je bio učesnik.
Devet meseci kasnije Apelacioni sud mu je kaznu smanjio na minimalnu za teško ubistvo – 10 godina. Sudije su smatrale da prvostepeni sud nije pridao dovoljno značaja olakšavajućim okolnostima.
Puzigaća je izručen iz Grčke, a dok je bio u bekstvu zamonašio se u ruskom manastiru na Tajlandu i uzeo monaško ime Sava. On je u julu 2019. godine osuđen na 12 godina zatvora jer je sud utvrdio da je bio jedan od organizatora napada. Njemu je, međutim, Apelacioni sud povećao kaznu na 13 godina.
Svi osim Prelića i Puzigaće su odslužili kazne. Neki su iz zatvora izašli i pre isteka kazne jer su amnestirani pošto je Srpska napredna stranka nakon pobede na izborima 2012. donela Zakon o amnestiji. Ljubomir Marković zvani Kića je iz zatvora izašao 2017. godine, ali nije dugo uživao u slobodi. Ubijen je 1. novembra 2019. godine u Beogradu.