Branko Lazarević, bivši šef kabineta ministra policije Ivice Dačića, optužen je u septembru 2014. da je postao član grupe narko-bosa Darka Šarića i kriminalcima dostavljao poverljive podatke iz istrage protiv njih. Osim Lazarevića na optužnici je bio i Boris Gara, policajac zaposlen u službi koja se bavi prisluškivanjem i praćenjem, kao i Šarićevi saradnici Rodoljub Radulović i Radovan Štrbac. Tužilaštvo je tvrdilo da je Lazarević dojavljivao Raduloviću i Štrpcu da ih policija prisluškuje.
Više teksta
Branko Lazarević, bivši šef kabineta ministra policije Ivice Dačića, optužen je u septembru 2014. da je postao član grupe narko-bosa Darka Šarića i kriminalcima dostavljao poverljive podatke iz istrage protiv njih. Osim Lazarevića na optužnici je bio i Boris Gara, policajac zaposlen u službi koja se bavi prisluškivanjem i praćenjem, kao i Šarićevi saradnici Rodoljub Radulović i Radovan Štrbac. Tužilaštvo je tvrdilo da je Lazarević dojavljivao Raduloviću i Štrpcu da ih policija prisluškuje.
Posle brojnih odlaganja suđenje je počelo tek u novembru 2015. godine.
Lazarević je odbio da iznese odbranu sve dok sud ne bude odlučio koje će dokaze protiv njega prihvatiti.
Ključni dokazi tužilaštva bili su snimci prisluškivanih razgovora u kojima se čuje da je Lazarević odavao službene tajne. U razgovorima Radulović traži Lazareviću da proveri da li se vodi istraga protiv njegovog prijatelja, na šta mu Lazarević odgovara da će „videti to ponovo“. Transkripti razgovora pokazuju i kako je Lazarević tražio od narko-dilera da mu nabavi „blekberi“ telefon, koji se tada koristio za tajnu komunkaciju.
Snimci razgovora, ipak, nikada nisu preslušani na sudu.
Sudija Danko Laušević, koji je bio predsednik veća, izbacio ih je iz dokaza uz obrazloženje da se tužilac nije na vreme izjasnio da li će ih koristiti. Snimci su zapečaćeni što znači da javnost nikada neće moći da čuje razgovore ključnih ljudi u ministarstvu policije sa saradnicima narko-bosa.
Vrhovni sud kasnije je utvrdio da je sudija Laušević prekršio zakon kada je odlučio da se razgovori izbace – jer je odluku doneo samostalno, a ne sa ostalim članovima sudskog veća. Ovo, međutim, nije moglo da utiče da razgovori budu vraćeni u postupak.
Posle izbacivanja glavnih dokaza bilo je jasno da će Lazarević biti oslobođen.
U decembru 2018. godine doneta je presuda. Veće je bilo jednoglasno – Lazarević nije kriv.
U presudi Laušević je napisao da tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je Lazarević bio član Šarićeve kriminalne grupe, niti da je imao pristup podacima koji predstavljaju službenu tajnu. Sudija je utvrdio da Lazarević jeste saopštavao kriminalcima podatke iz policije – ali da oni nisu bili poverljivi.
„Mi smo se našli u situaciji da u ovom slučaju od dokaza imamo samo korice spisa predmeta. Izbačeni su telefonski razgovori, izdvojeni su zapisnici o saslušanju. Od dokaza nije ostalo bukvalno ništa“, istakao je tužilac Saša Ivanić. On je podsetio i da tužilaštvo nije ni tvrdilo da je Lazarević lično imao pristup tajnim podacima, već da mu ih je saopštavao Boris Gara, policajac zaposlen u službi koja se bavila praćenjem i prisluškivanjem, a koji je takođe oslobođen.
Apelacioni sud u Beogradu je u oktobru 2019. odbio žalbu tužilaštva i potvrdio presudu kojom su osim Lazarevića oslobođeni i ostali optuženi. Veće koje su činili Nada Zec, Sretko Janković, Bojana Paunović, Vesna Petrović i Dragan Ćesarović, ustanovilo je da je Lauševićeva odluka bila ispravna.