Hapšenje biznismena Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka zbog sumnje da su učestvovali u malverzacijama u putarskim preduzećima, u decembru 2012. godine, bio je događaj koji je uzdrmao zemlju i imao velike posledice i na političkom planu. Borba protiv korupcije i kriminala je bila jedno od ključnih predizbornih obećanja Srpske napredne stranke (SNS) i Aleksandra Vučića koji su sredinom 2012. godine osvojili vlast. Krajem te godine, Vučić je tvrdio da Mišković želi da zaustavi promene u Srbiji. Nakon njegovog hapšenja napisao je na fejsbuku: „Srbiju nije, niti će moći, niko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković“.
Više teksta
Hapšenje biznismena Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka zbog sumnje da su učestvovali u malverzacijama u putarskim preduzećima, u decembru 2012. godine, bio je događaj koji je uzdrmao zemlju i imao velike posledice i na političkom planu. Borba protiv korupcije i kriminala je bila jedno od ključnih predizbornih obećanja Srpske napredne stranke (SNS) i Aleksandra Vučića koji su sredinom 2012. godine osvojili vlast. Krajem te godine, Vučić je tvrdio da Mišković želi da zaustavi promene u Srbiji. Nakon njegovog hapšenja napisao je na fejsbuku: „Srbiju nije, niti će moći, niko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković“.
Javnost je hapšenje Miškovića videla kao volju nove vlasti da se obračuna sa korupcijom. Iz CESID-a su naveli da se Vučićev rejting gotovo udvostručio u danima nakon hapšenja, a istraživanje ove organizacije i UNDP-a iz decembra 2012. pokazalo je da je drastično porasla podrška građana vladi u borbi protiv korupcije. Građani su Vučića nagradili na narednim izborima 2014. posle kojih je Srpska napredna stranka imala više od 48 odsto glasova, a Vučić učvrstio vlast i postao neprikosnoven.
Optužnica je podignuta u maju 2013.i na njoj su se našli Miroslav i Marko Mišković, vlasnik „Nibens korporacije” Milo Đurašković, kao i još osam osoba. Svi su bili optuženi da su malverzacijama oštetili svoja putarska preduzeća za 16, 9 milijardi dinara (više od 145 miliona evra), a budžet Srbije za 472 miliona dinara (više od četiri miliona evra).
Osim za malverzacije u putarskim preduzećima Miškovići su se teretili i za utaju poreza.
Marko Mišković je, piše u optužnici, preko firme „Mera Investment Fund“ registrovane na egzotičnom ostrvu Kurasao koje pripada Holandskim Antilima osnovao kompaniju u Srbiji i sa ofšor firme na nju prebacio akcije „Preduzeća za puteve Niš“. Tužilaštvo tvrdi da je Mišković ovakvim preuzimanjem firme izbegao da plati 320 miliona dinara poreza. Njegov otac Miroslav je donosio ključne odluke u firmi, pa mu je u tome pomogao, tvrdilo je tužilaštvo.
Miroslav Mišković je u pritvoru proveo sedam meseci, a izašao je pošto je uplatio jemstvo, najveće do sada u Srbiji – njegova kompanija „Delta“ platila je 12 miliona evra kao garanciju da neće bežati.
Suđenje je počelo u novembru 2013, a Mišković je tvrdio da nije kriv i da ne razume zašto je u sudnici. Njegova odbrana tvrdila je da u slučaju koji je opisan u optužnici nije ni trebalo da se plati porez po tada važećem zakonu, jer pri prenosu akcija nije ostvaren prihod, što je bio uslov za obavezu plaćanja poreza.
Ubrzo nakon početka suđenja, sudija Vladimir Vučinić koji je vodio postupak odlučio je da Miškoviću vrati pasoš i omogući mu da putuje u London što je, kako je posle ovaj sudija tvrdio, uzrokovalo pritiske predsednika suda Aleksandra Stepanovića. Stepanović je od njega, kako je tvrdio, tražio da povuče ovu odluku rekavši da će ga vratiti u krivično odeljenje, što je značilo nazadovanje. Vučinić se našao i na meti provladinih tabloida u kojima je označen kao Miškovićev sudija. Rešio je da se odbrani, pa je novinarki „Politike“ obrazložio svoju odluku navodeći da je sve uradio po zakonu i da „svoj posao radi filigranski precizno“. Zbog toga što je u medijima komentarisao postupak, Stepanović je protiv njega podneo prijavu tražeći da se pokrene disciplinski postupak. Komisija Visokog saveta sudstva odbila je prijavu smatrajući da nema osnova da se vodi postupak. Vučinić je kasnije napustio sudstvo i prešao u advokaturu. Stepanović je za KRIK rekao da nije vršio pritisak na Vučinića i naveo da smatra da se „radilo o fabrikovanju afere koja je poticala iz određenih političko-interesnih struktura, a u cilju diskreditacije.”
Krajem 2014. godine ovaj postupak spojen je sa drugim u kom se Đuraškoviću sudilo za zloupotrebe u Fabrici maziva „FAM” iz Kruševca, pa je suđenje u februaru naredne godine počelo ispočetka, a predmet zatim dobilo veće na čelu sa sudijom Majom Ilić. U martu 2016. godine ona je osudila Marka Miškovića na tri i po godine zatvora. Đurašković je dobio sedam godina zatvora zbog utaje poreza i zloupotreba u FAM-u, a obojica su oslobođeni optužbi za zloupotrebe u putarskim preduzećima. Miroslavu Miškoviću suđenje je i dalje trajalo, jer mu se zbog lošeg zdravstvenog stanja sudilo odvojeno.
Postupak je obeležio i do sada neviđen potez sudije kojim je ugrožena nezavisnost sudstva u ovom postupku.
Pošto je tokom suđenja bilo teško razjasniti da li je Mišković trebalo da plati porez ili ne, sudija Ilić je odlučila da za mišljenje pita Narodnu skupštinu. Na mišljenju skupštine bazirala je presudu. Miškovićeva odbrana smatrala je da je ovo bilo direktno mešanje u rad i nezavisnost suda jer je primena zakona isključiva nadležnost suda, a skupština je institucija koja zakone donosi.
U junu 2016. godine on je osuđen na pet godina zatvora jer je pomogao sinu Marku da utaji 320 miliona dinara poreza. U nedostatku dokaza, oslobođen je za zloupotrebu položaja u putarskim preduzećima.
Sudija Ilić rekla je da je Mišković donosio sve ključne odluke u preduzećima čiji je vlasnik bio njegov sin i da je dobio veću kaznu jer je on osmislio kako način da ne plate porez.
Miškovićev advokat Zdenko Tomanović rekao je da je presuda doneta pod političkim pritiskom.
„Presuda nije rezultat dokaza već nedostatka hrabrosti suda da se suprotstavi najavama i obećanjima naše političke elite da će se takva presuda i doneti“, rekao je Tomanović.
Vučić, tada premijer, za „Blic“ je rekao da presuda Miškoviću predstavlja značajan napredak u borbi protiv korupcije.
Apelacionom sudu u Beogradu na ovu odluku žalile su se obe strane – Mišković je tražio da bude oslobođen, a tužilaštvo veću kaznu.
Sudije Apelacionog suda u Beogradu oborile su presudu i slučaj vratile na ponovno suđenje.
„Prvostepeni sud nije dao jasne i nesumnjive razloge koji su to saveti od strane okrivljenog Miroslava Miškovića dati Marku Miškoviću, a koji su mu pomogli da izvrši krivično delo“, piše u presudi iz septembra 2017. godine.
Apelacioni sud dalje navodi da ni nakon saslušanih brojnih svedoka, stručnih savetnika, veštaka i savetnika iz oblasti poreske politike, sud nema odgovore na dva sporna pravna pitanja: da li je u konkretnom slučaju firma Marka Miškovića ostvarila kapitalni dobitak i da li je postojala obaveza plaćanja poreza i za koga.
U odluci piše i da je sudsko veće kojim je predsedavala Ilić prekršilo ustavno načelo podele vlasti i nezavisnost sudske vlasti jer se obratilo Ministarstvu finansija i Narodnoj skupštini da bi dobilo odgovor da li je u konkretnom slučaju Mišković trebalo da plati porez.
Kako je ukinuta i presuda Marku Miškoviću, njima se u ponovljenom postupku sudilo zajedno.
Sudija Ilić je u martu 2019. godine ponovo osudila Miškoviće – Miroslava na dve i po godine zatvora, a Marka na godinu dana kućnog zatvora.
Nakon žalbi koje su na presudu podnele obe strane, sudije Apelacionog suda u Beogradu, ipak su promenile ovu odluku i Miškovića oslobodile jer, kako su navele, tužilaštvo nije dokazalo optužbe. Za osuđujuću presudu, po njihovoj oceni, bilo je potrebno da se dokaže da su optuženi imali nameru da izbegnu da plate porez.
„(Ovo) nije potvrđeno iskazom nijednog svedoka, niti proizlazi iz dokumentacije, već se, upravo suprotno, u toku postupka pojavilo kao sporno pitanje – da li postoji osnov za plaćanje poreza“, navele su sudije u obrazloženju oslobađajuće odluke.
Sudije su navele i da saveti kojima je Miroslav Mišković, kako tvrdi tužilaštvo, pomogao svom sinu da utaji porez, nisu krivično delo.
„Po oceni Apelacionog suda tužilac za svoje tvrdnje nije dostavio nesumnjive dokaze.“
Tako je suđenje, koje je predstavljalo simbol borbe vlasti predvođene SNS-om protiv korupcije, posle gotovo deset godina završeno oslobađajućom presudom.