U slučaju „Tuzlanska kolona“ sudilo se nekadašnjem policajcu BiH Iliji Jurišiću. Ovaj postupak je Fond za humanitarno pravo, nevladina organizacija koja se bavi pitanjima ratnih zločina, nazivala „politički motivisanim“ jer je Srbija odbila zahtev BiH da izruči Jurišića, njihovog državljanina, i odlučila da mu se sudi pred beogradskim Višim sudom.
Jurišića je u novembru 2007. godine, nakon hapšenja u Beogradu, Tužilaštvo za ratne zločine optužilo da je naredio napad na kolonu vojnika Jugoslovenske narodne armije, koja se u vreme sukoba u Jugoslaviji, maja 1992. godine, mirno povlačila iz tuzlanske kasarne ka Srbiji. U ovom napadu je, prema tužilaštvu, poginuo najmanje 51 vojnik, a više od 50 je ranjeno.
Više teksta
U slučaju „Tuzlanska kolona“ sudilo se nekadašnjem policajcu BiH Iliji Jurišiću. Ovaj postupak je Fond za humanitarno pravo, nevladina organizacija koja se bavi pitanjima ratnih zločina, nazivala „politički motivisanim“ jer je Srbija odbila zahtev BiH da izruči Jurišića, njihovog državljanina, i odlučila da mu se sudi pred beogradskim Višim sudom.
Jurišića je u novembru 2007. godine, nakon hapšenja u Beogradu, Tužilaštvo za ratne zločine optužilo da je naredio napad na kolonu vojnika Jugoslovenske narodne armije, koja se u vreme sukoba u Jugoslaviji, maja 1992. godine, mirno povlačila iz tuzlanske kasarne ka Srbiji. U ovom napadu je, prema tužilaštvu, poginuo najmanje 51 vojnik, a više od 50 je ranjeno.
Nakon gotovo dve godine, sudsko veće sastavljeno od sudija Vinke Beraha Nikićević, Snežane Nikolić Garotić i Veska Krstajića presudilo je da je Jurišić kriv i osudilo ga na 12 godina.
U presudi su naveli da je u vreme kada se napad dogodio Jurišić bio dežurni policajac u tzv. Operativnom štabu Službe javne bezbednosti u Tuzli koji je imao ovlašćenja da izdaje naredbe. Sud naročito napominje da je bio pripadnik „muslimanske i hrvatske strane u sukobu“.
Naime, u aprilu 1992, mesec dana nakon što je proglasila nezavisnost, kako tvrdi sud, BiH je sklapila sporazum sa SRJ o mirnom povlačenju jedinica JNA iz Bosne. U tuzlanskoj kasarni „Husinska buna“ ostaо је jedan bataljon vojske koji je 14. maja otišao za Pirot, dok je jedna brigada trebalo da krene sutradan uveče. Uprkos postignutom sporazumu, kako navodi sud, Krizni štab Tuzle smislio je „perfidni plan“ da napadne vojnike dok se povlače. Oko ulice i raskrsnice kojom je vojska trebalo da prođe raspoređene su „naoružane jedinice muslimansko-hrvatskih snaga“, uključujući i snajperiste. Kada se kolona približila, Jurišić je, postupajući po naređenju svog šefa Meha Bajrića, naredio da se na kolonu puca iako je, navodi sud, to mogao da odbije.
U oktobru 2010, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je ovu presudu zbog niza činjenica koje Viši sud, kako su naveli, nije dokazao, uključujući i to da pomenuti sporazum, za koji je Jurišić navodno znao, uopšte postoji. Nije razjašnjeno ni da li je Jurišić uopšte izdao naredbu za napad, jer je on sve vreme tvrdio da su se pre napada čuli pucnji i da je od svog nadređenog dobio komandu da naredi da se „na vatru odgovori vatrom“, što bi zapravo bila naredba za odbranu. Sud nije utvrdio ni da li su se pre toga zaista čuli pucnji, niti kako je tačno glasila navodna Jurišićeva naredba, a na kraju ni da je „perfidni plan“ uopšte postojao. Naložio je da se postupak ponovi i da ovog puta sude potpuno druge sudije.
Tako je ovaj predmet došao u ruke Dragana Mirkovića kao predsednika sudskog veća, Mirjane Ilić i Bojana Mišića. Ipak, presuda koju su doneli tri godine kasnije, decembra 2013, bila je ista kao prva – Jurišić je i ovog puta dobio 12 godina zatvora. Srpsko tužilaštvo, koje je tražilo 15 godina, bilo je zadovoljno.
„Ovo je bilo suđenje visokog rizika sa puno uticaja ne na sudske organe, ne na pravosuđe, već razne političke diskusije koje su se vodile u obe zemlje, i stoga nam je drago što se sud u ovom postupku držao zakona“, rekao je tada tadašnji zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Ipak, ni novo sudsko veće nije uspelo da dokaže sve ono što je prethodno veće propustilo.
Naime, kako je Apelacioni sud utvrdio dve godine kasnije, 2015. godine, presuda je doneta na osnovu nepotvrđenih sumnji i bez ikakvih čvrstih dokaza da je plan da se napadne kolona zaista postojao, pa time ni da je Jurišić znao za njega, kao ni da je izdao naredbu za napad.
Presuda je time promenjena i Jurišić je oslobođen, osam godina od podizanja optužnice.