Prosudi ko sudi | Darko Šarić – suđenje za međunarodni šverc kokaina

PREDMET

Darko Šarić – suđenje za međunarodni šverc kokaina

TRAJANJE

12 godina

Predmet ažuriran:
20.11.2023.

POČETAK POSTUPKA

20.09.2010.

KRAJ POSTUPKA

16.05.2022.

Više teksta

Darku Šariću i njegovoj grupi sudilo se duže od 10 godina zbog međunarodnog šverca oko 5,7 tona kokaina iz zemalja Latinske Amerike u Evropu i bilo je to jedno od najvećih suđenja za organizovani kriminal u zemlji. Tužilaštvo je prvu optužnicu podiglo u aprilu 2010. godine, a nakon nje podiglo je još pet optužnica. Osim Šarića, optuženo je još 36 osoba, trojica optuženih postali su svedoci saradnici, dok je devet članova narko-organizacije sa tužilaštvom potpisalo sporazume o priznanju krivice u zamenu za kazne od dve godine i devet meseci do jedanaest godina zatvora.

Šarić i drugi organizatori grupe, utvrdilo je tužilaštvo, nisu imali direktnog kontakta sa kokainom, ali su odlučivali ko će biti član grupe, finansirali su kupovinu droge i odlučivali o podeli novca. Članovi su imali jasno podeljene zadatke – jedni su bili zaduženi za nabavku kokaina u Južnoj Americi, drugi su ga krili i čuvali, proveravali kvalitet, pakovali i prevozili do obale, treći su ga prebacivali na brodove gde su drogu preuzimali članovi grupe koji su je prevozili do Evrope, piše u optužnicama. Grupa je imala i „blagajnike“ koji su beležili sve prihode i rashode ovog ilegalnog posla.

Optužnice su obuhvatali šverc ukupno 5,7 tona kokaina u periodu od 2006. do 2009. godine. Od te količine 2,1 tona je pronađena na jahti „Maui“ u blizini Montevidea u Urugvaju, 700 kilograma je zaplenila italijanska policija, 1,1 tona je pronađena u Brazilu, dok je 1,8 tona trebalo da stigne u Grčku, ali ga policija nije pronašla – do kriminalne grupe je procurila informacija iz srpske policije da se sprema zaplena, pa su kokain, umesto u Grčkoj, istovarili u Španiji.

Suđenje je počelo u septembru 2010. godine, a na optuženičkoj klupi našli su se Šarićevi saradnici, ali ne i Šarić koji je bio u bekstvu naredne četiri godine. Srpskim organima predao se u martu 2014, dva dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora na kojima je pobedila Srpska napredna stranka (SNS). Detalji njegove predaje do danas nisu otkriveni javnosti, pa se i dalje ne zna ko je sa njim i koliko dugo pregovarao, da li mu je obećano nešto zauzvrat, pa čak ni iz koje države je došao u Srbiju. Šarić je na sudu rekao da se predao jer je zbog promene „političke klime“ u Srbiji osetio da može da ima pošteno suđenje. „Ovo je fer suđenje sada, nije Darko neprijatelj više.“

Šarić je na sudu porekao da ima bilo kakve veze sa švercom kokaina. Kazao je da mu je proces namestila bivša vlast, kao i da su izjave ključnog svedoka saradnika, njegovog dugogodišnjeg prijatelja Nebojše Joksovića, lažne. Osim predstavnika bivše vlasti, predsednika Borisa Tadića i ministarke pravde Snežane Malović, Šarić se na sudu obrušavao i na bivšeg načelnika kriminalističke policije Rodoljuba Milovića rekavši da je „korumpirani general Papaja“ koji je podmetnuo dokaze protiv njega.

Glavni dokazi tužioca Saše Ivanića bili su prisluškivani telefonski razgovori, presretnute poruke i mejlovi, izjave svedoka saradnika, šifrarnici pronađeni prilikom pretresa stanova koji su tužilaštvu pomogli da dešifruje razgovore članova grupe, kao i dokazi dobijeni od policija i tužilaštava iz drugih država koje su vodile istrage i sudile članovima ove grupe. Po početku suđenja devet članova grupe priznalo je krivicu i osuđeni su na kazne od dve godine i devet meseci do 10 godina i šest meseci zatvora.

Šarićeva odbrana pokušavala je da ospori deo dokaza koje je tužilaštvo prikupilo i tvrdila da su snimci prisluškivanih razgovora nezakonito prikupljeni. Deo strategije bio je usmeren na pokušaj diskreditovanja Nebojše Joksovića – ključnog svedoka koji je ispričao da je direktno od Šarića dobijao informacije o švercu kokaina. Uprkos pritiscima kojima je bio izložen Joksović je nekoliko puta svedočio i suočavao se sa Šarićem na sudu.

Suđenje su obeležila česta odlaganja koja su jedan od razloga zbog čega je postupak dugo trajao. Sudsko veće na čijem je čelu bio sudija Siniša Petrović prihvatalo je većinu zahteva optuženih i njihovih advokata za odlaganje ročišta, a najčešće su to bili zdravstveni problemi. Petrović je jednom čak i napravio presedan, pa je suđenje odložio da bi mogla da se održi parnica u kojoj je Šarić tužio svedoka saradnika Joksovića. Zbog ovakvog ponašanja sudije, tokom 2017. godine bilo je više odloženih nego održanih ročišta. U toku celog postupka odložena je petina zakazanih suđenja.

Zbog dužine trajanja postupka, zastarilo je jedno od krivičnih dela za koje su članovi Šarićeve grupe optuženi – kriminalno udruživanje, tako da oni za to više nisu mogli da budu osuđeni.

Sve ovo su pratile i medijske hajke – tekstovi su plasirani u različitim tabloidima da bi se diskreditovali oni koji su vodili istrage protiv Šarića. Prvi deo kampanje bio je usmeren protiv Milovića, načelnika kriminalističke policije, koji je na kraju smenjen. Drugi deo se odnosio na Tužilaštvo za organizovani kriminal – objavljeni su tekstovi u kojima se tvrdilo da tužilac Ivanić krši zakon, a objavljena je i njegova fotografija iz baze podataka MUP-a. Fotografija je, kako je utvrđeno, procurila iz Bezbednosno-informativne agencije, a za to niko nikada nije snosio odgovornost.

Ipak, Petrovićevo veće u kom su bili još i Vladimir Vučinić i Aleksandar Trešnjev osudilo je Šarića 2015. na 20 godina zatvora. Apelacioni sud u Beogradu, međutim, nije bio zadovoljan presudom pa je slučaj vratio na ponovno suđenje. Sudije ovog suda utvrdile su, između ostalog, da Petrović nije jasno napisao presudu, odnosno da nije u njoj razjasnio koja je bila uloga svakog člana kriminalne grupe, kao i da je trebalo da se Šariću sudi po starom, blažem krivičnom zakonu.

U međuvremenu, do početka novog suđenja, na mesto sudije Vučinića postavljen je Dragomir Gerasimović, a sudiju Trešnjeva je dve godine kasnije zamenila Svetlana Aleksić. Novo suđenje trajalo je više od dve godine i krajem 2018. doneta je druga prvostepena presuda. Šarić je osuđen na 15 godina zatvora pošto je sudsko veće primenilo blaži zakon. Optuženi članovi narko-kartela, njih 23, osuđeni su na nešto više od 220 godina zatvora.

U junu 2020. Apelacioni sud u Beogradu je Šariću i još dvojici organizatora grupe potvrdio zatvorske kazne. Većini ostalih osuđenih sud je smanjio kazne, a četvoricu optuženih je oslobodio – braću Marka i Vladimira Račića zbog nedostatka dokaza da su učestvovali u švercu kokaina, dok su Marku Daboviću i Bobanu Stojiljkoviću krivična dela falsifikovanje dokumenata i nedozvoljeno nošenje oružja zastarila.

U obrazloženju odluke ovaj sud je naveo da, iako su postojale olakšavajuće okolnosti za Šarića, one nisu mogle da utiču na smanjenje kazne jer je mnogo otežavajućih.

„Kao otežavajuća okolnost (uzeta je) kriminalna aktivnost kojom je ostvarena organizacija na planetarnom nivou, a koja je kroz kontinuirane aktivnosti baratala sa, kao što je tokom postupka nesporno utvrđeno velikim količinama opojne droge kokain“, naveo je sud u saopštenju.

Delovalo da je to bio kraj suđenja Šariću, ali se ispostavilo drugačije. Njegovi advokati iskoristili su još jednu opciju koju su imali na raspolaganju – Vrhovnom kasacionom sudu uputili su zahtev za zaštitu zakonitosti. Ovaj zahtev podnosi se kada postoji sumnja da su sudije kršile zakon, odnosno odredbe krivičnog postupka.

Naredne godine, u junu 2021, ukinuta je i ova presuda. Sudije Vrhovnog suda utvrdile su formalni propust: dvoje sudija apelacije – Milimir Lukić i Bojana Paunović – članovi veća koje je potvrdilo presudu prethodno su odlučivale o tome da li Šarić treba da ostane u pritvoru i pri tome bile pristrasne. Presuda je zbog toga vraćena Apelacionom sudu da ponovo odlučuje o njoj, ali je slučaj dobilo novo sudsko veće.

Ova odluka Vrhovnog kasacionog suda veće na čelu sa sudijom Radmilom Dragičević Dičić donelo je nekoliko dana nakon što se promenio predsednik suda i na tu poziciju stupila sudija Jasmina Vasović. Njenu karijeru obeležilo je nekoliko kontroverznih postupaka, između ostalog, bila je članica veća koje je nezakonito oslobodilo biznismena Stanka Subotića za šverc cigareta.

Sudije Apelacionog suda donele su osuđujuću presudu, ali su Šariću smanjile kaznu i osudile ga na 14 godina zatvora. Iako šef grupe, Šarić je dobio manju zatvorsku kaznu od svog podređenog saradnika Gorana Sokovića koji je osuđen na 15 godina zatvora.

Ovom presudom suđenje u jednom od najvažnijih i najvećih slučajeva organizovanog kriminala je i konačno završeno.

Osim u Srbiji protiv članova ovog narko-kartela vodili su se postupci i u drugim državama, između ostalog, u Italiji, Sloveniji, Urugvaju. Svi su okončani, a osuđeni su ponegde već odslužili zatvorske kazne.

Manje teksta

SUDIJE: Viši sud u Beogradu (4)

Nada Zec
do 2012.

Siniša Petrović
Predsednik veća

Aleksandar Trešnjev

Vladimir Vučinić

SUDIJE: Apelacioni sud u Beogradu (5)

Veroljub Cvetković
Predsednik veća

Milimir Lukić

Dragoljub Đorđević

Bojana Paunović

Nadežda Mijatović

SUDIJE: Viši sud u Beogradu (ponovljeni postupak) (4)

Siniša Petrović
Predsednik veća

Aleksandar Trešnjev
do 2018.

Dragomir Gerasimović

Svetlana Aleksić
od 2018.

SUDIJE: Apelacioni sud u Beogradu (ponovljeni postupak) (5)

Milimir Lukić
Predsednik veća

Sretko Janković

Bojana Paunović

Tatjana Vuković

Vesna Petrović

SUDIJE: Vrhovni kasacioni sud (5)

Radmila Dragičević Dičić
Predsednica veća

Dragomir Milojević

Radoslav Petrović

Biljana Sinanović

Dubravka Damjanović

SUDIJE: Apelacioni sud u Beogradu (pošto je vks ukinuo presudu) (5)

Sretko Janković
Predsednik veća

Marko Jocić

Tatjana Vuković

Vesna Petrović

Nada Hadži-Perić