Bivši ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo uhapšen je u junu 2013. godine pod sumnjom da je pomogao biznismenima Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću da 2005. godine posredstvom firme „Worldfin S.A.“ iz Luksemburga za gotovo duplo manje novca od realne cene kupe državno preduzeće „Luka Beograd“. Na taj način je, tvrdi tužilaštvo, Bubalo oštetio državni budžet za više od 14 miliona evra.
Tužilaštvo je nastojalo da dokaže da je Bubalo kao ministar imao obavezu da spreči prodaju „Luke Beograd“ budući da je znao da je cena znatno niža od tržišne, ali da on ipak nije ništa učinio. Akcije „Luke Beograd“ prodate su 2005. godine za oko 9,5 evra po akciji, dok je njihova realna vrednost procenjena na 17 evra, piše u optužnici koju je potpisao tužilac Saša Ivanić. Osim Bubala u ovom postupku optuženi su i direktori Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda u vreme prodaje, kao i dvoje bivših direktora „Luke Beograd“.
Više teksta
Bivši ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo uhapšen je u junu 2013. godine pod sumnjom da je pomogao biznismenima Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću da 2005. godine posredstvom firme „Worldfin S.A.“ iz Luksemburga za gotovo duplo manje novca od realne cene kupe državno preduzeće „Luka Beograd“. Na taj način je, tvrdi tužilaštvo, Bubalo oštetio državni budžet za više od 14 miliona evra.
Tužilaštvo je nastojalo da dokaže da je Bubalo kao ministar imao obavezu da spreči prodaju „Luke Beograd“ budući da je znao da je cena znatno niža od tržišne, ali da on ipak nije ništa učinio. Akcije „Luke Beograd“ prodate su 2005. godine za oko 9,5 evra po akciji, dok je njihova realna vrednost procenjena na 17 evra, piše u optužnici koju je potpisao tužilac Saša Ivanić. Osim Bubala u ovom postupku optuženi su i direktori Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda u vreme prodaje, kao i dvoje bivših direktora „Luke Beograd“.
Bubalo je tokom istrage, a potom i na sudu, tvrdio da nije kriv.
„Ja sam ovde iz puke potrebe da mora biti optužen jedan ministar koji će biti kriv za privatizacije i na koga će biti svaljeno svo nezadovoljstvo, da se podlegne populizmu i usput prikupe poneki poeni za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala“, rekao je iznoseći odbranu u julu 2014, kako je objavila Beta.
Krajem 2017. veće koje su činile sudije Danko Laušević, Dušan Milenković i Rastko Popović oslobodilo je sve optužene. Sudija Laušević nije prihvatio procenu vrednosti akcija koju je na osnovu veštačenja ponudilo tužilaštvo, navodeći da je jedina prava cena bila tržišna po kojoj su akcije i prodate. Ovu odluku suda javno je kritikovao visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke i u to vreme gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Neprimereno za državnog funkcionera Vučević je pitao sudije „kome služe, narodu ili lopovima“ i „koliko koštaju njihov obraz i čast“.
Ipak, u martu 2019. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu jer je bila nejasna – između ostalog, nije bilo jasno kako su sudije prihvatile odbrane optuženih iako su one bile kontradiktorne.
Slučaj je vraćen na novo suđenje. Ono je trajalo oko deset meseci, a u međuvremenu je sudiju Rastka Popovića u veću zamenio Zoran Šešić.
U januaru 2020. godine doneta je nova presuda koja je bila ista kao i prethodna – svi su oslobođeni krivice. Predsedavajući sudija Laušević ponovio je razloge koje je istakao i prilikom donošenja prethodne presude, a advokati su istakli da je ceo proces bio politički motivisan i da je oslobađajuća presuda bila očekivana.
Presudu je na jesen sledeće godine potvrdio Apelacioni sud.
Privatizacija „Luke Beograd“ spada u jednu od 24 sporne privatizacije koje je istraživao vladin Savet za borbu protiv korupcije i 2008. utvrdio nepravilnosti. Ove privatizacije istakla je Evropska unija kao sporne i zahtevala njihovo rešavanje.