Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Kliknite na zastavicu da saznate više.
1
Profil ažuriran:
08.12.2020.
GODINA ROĐENJA
1966.
OBRAZOVANJE
Pravni fakultet u Beogradu
Godine studiranja:
7
Prosečna ocena:
6,70
NA POZICIJI SUDIJE
38 godina
Sudija Duško Milenković ne pojavljuje se često u javnosti i retko daje izjave medijima uprkos tome što je već sedam godina na čelu jednog od najvažnijih sudova u zemlji – Apelacionog suda u Beogradu. Nije pristao ni na intervju za KRIK.
U dugogodišnjoj karijeri Milenković je sudio u javnosti poznatim slučajevima. Bio je jedan od sudija u veću koje je prekršilo zakon kada je kontroverznog biznismena Stanka Subotića oslobodilo optužbi za šverc cigareta, kako je utvrdio Vrhovni kasacioni sud. Na suđenju za ubistva četvorice članova Srpskog pokreta obnove i pokušaja ubistva lidera ove stranke Vuka Draškovića bio je član veća koje je osudilo pripadnike obaveštajne službe – Državne bezbednosti i Jedinice za specijalne operacije (JSO). U postupku poznatom kao „drumska mafija“ u kome se grupi ljudi sudilo zbog krađe novca prilikom naplate putarina, Milenković je bio član sudskog veća koje je 2011. godine pravosnažno osudilo ovu grupu. Bio je član veća koje je potvrdilo oslobađajuću presudu kriminalcu Sretenu Jociću zvanom Joca Amsterdam za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića, a sudio je i u slučaju poznatom kao „stečajna mafija“.
Više teksta
Sudija Duško Milenković ne pojavljuje se često u javnosti i retko daje izjave medijima uprkos tome što je već sedam godina na čelu jednog od najvažnijih sudova u zemlji – Apelacionog suda u Beogradu. Nije pristao ni na intervju za KRIK.
U dugogodišnjoj karijeri Milenković je sudio u javnosti poznatim slučajevima. Bio je jedan od sudija u veću koje je prekršilo zakon kada je kontroverznog biznismena Stanka Subotića oslobodilo optužbi za šverc cigareta, kako je utvrdio Vrhovni kasacioni sud. Na suđenju za ubistva četvorice članova Srpskog pokreta obnove i pokušaja ubistva lidera ove stranke Vuka Draškovića bio je član veća koje je osudilo pripadnike obaveštajne službe – Državne bezbednosti i Jedinice za specijalne operacije (JSO). U postupku poznatom kao „drumska mafija“ u kome se grupi ljudi sudilo zbog krađe novca prilikom naplate putarina, Milenković je bio član sudskog veća koje je 2011. godine pravosnažno osudilo ovu grupu. Bio je član veća koje je potvrdilo oslobađajuću presudu kriminalcu Sretenu Jociću zvanom Joca Amsterdam za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića, a sudio je i u slučaju poznatom kao „stečajna mafija“.
U februaru 2015. godine troje sudija podnelo je protiv Milenkovića pritužbu jer je navodno mimo propisa odlučivao koji sudija će u kom odeljenju da sudi. Tvrdili su da je uprkos njihovom desetogodišnjem iskustvu u predmetima ratnih zločina i organizovanog kriminala, u kojima su ranije sudili, odlučio da ih ostavi u krivičnom odeljenju Apelacionog suda, umesto da ih premesti u posebna odeljenja za ratne zločine i organizovani kriminal. On je negirao da je prekršio propis i naveo da je sudije raspoređivao po odeljenjima isključivo da učini rad u sudu efikasnijim. Visoki savet sudstva odbacio je pritužbu koju su sudije podnele protiv njega.
Njegov rad u periodu od 2015. do 2017. godine Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao izuzetno uspešan. Milenković je tada naveo, između ostalog, da je kao „predsednik suda održavao mesečne sastanke na kojima su razmatrani izveštaji o radu, kao i da je redovno sprovodio javne nabavke“.
Karijeru sudije započeo je u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, potom je sudio u Okružnom sudu, da bi nakon reforme pravosuđa 2009. godine postao sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Slučaj „Jugoremedija“ jedan je od slučajeva 24 sporne privatizacije u Srbiji na koje je ukazao Savet za borbu protiv korupcije na čelu sa pokojnom Vericom Barać i tražio reakciju...
Više o predmetu
Predsednik veća (ponovljeni postupak)
Ubistvo kriminalca Zvonka Plećića
TRAJANJE
11 godina
OKONČAN
Kriminalcu Andriji Draškoviću i njegovom kumu Aleksandru Goluboviću sudilo se za ubistvo člana surčinskog klana Zvonka Plećića zvanog Pleća 2000. godine.
Plećić je, kako je...
Više o predmetu
Predsednik veća
„Galenika“
TRAJANJE
7 godina
OKONČAN
Nenad Ognjenović, nekadašnji direktor državne fabrike lekova „Galenika“, optužen je krajem 2013. godine za niz malverzacija, između ostalog i da je u periodu od decembra 2008. do...
Više o predmetu
Član veća (treći stepen)
Suđenje bivšem predsedniku Vrhovnog suda Srbije
TRAJANJE
8 godina
ZASTAREO
Balša Govedarica bio je predsednik Vrhovnog suda Srbije devedesetih, ali i visoki funkcioner SPS-a i kasnije advokat Slobodana Miloševića.
Sudilo mu se da je kao predsednik Vrhovnog...
Više o predmetu
Član veća
Šverc cigareta – suđenje Stanku Subotiću
TRAJANJE
8 godina
ZASTAREO
Biznismen Stanko Subotić bio je optužen da je tokom 1995. i 1996. godine organizovao šverc cigareta kojim je oštetio državu za oko 56 miliona tadašnjih nemačkih maraka i oko 7,8...
Više o predmetu
Član veća
„stečajna mafija“
TRAJANJE
11 godina
OKONČAN
U aprilu 2006. godine uhapšen je predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević, a tog dana lisice su stavljene i sudiji, nekolicini advokata. Među uhapšenima su bili i Sekula...
Više o predmetu
Član veća (ponovljeni postupak)
„Saobraćajna mafija“
TRAJANJE
9 godina
OKONČAN
Grupi poznatijoj kao „saobraćajna mafija“, sudilo se jer su, kako je tvrdilo tužilaštvo, u toku 2005. i 2006. godine pravili zapisnike o uviđaju saobraćajnih nesreća koje se nisu...
Više o predmetu
Član veća (ponovljeni postupak)
Ibarska magistrala
TRAJANJE
8 godina
OKONČAN
U namerno izazvanoj saobraćajnoj nesreći kada je kamion udario u dva automobila na Ibarskoj magistrali u blizini Lazarevca u oktobru 1999. godine poginula su četvorica članova tada...
Više o predmetu
Član veća
Suđenje bivšem direktoru „Železnica Srbije“
TRAJANJE
8 godina
OKONČAN
Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo je 2010. Milanka Šarančića, bivšeg direktora „Železnica Srbije“, i njegove saradnike da su pri kupovini lokomotiva oštetili ovo...
Vlasnik niške firme „Company R5“ i brat pokojnog generala policije Radovana Stojičića Badže, Siniša Stojičić, organizovao je šverc gotovo tri hiljade kartona cigareta u toku...
Više o predmetu
Član veća
Suđenje Ivanu Pavloviću Ikeru za šverc droge
TRAJANJE
6 godina
OKONČAN
Kotoraninu Ivanu Pavloviću Ikeru i četvorici njegovih saradnika sudilo se za međunarodni šverc oko 80 kilograma kokaina. Pavlović je, kako je utvrdilo tužilaštvo, organizovao grupu...
Više o predmetu
Član veća (treći stepen)
Suđenje sudiji Blagoju Jakšiću
TRAJANJE
6 godina
OKONČAN
Blagoje Jakšić optužen je krajem 2011. godine da je kao predsednik opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici deceniju ranije naredio da se overi lažni ugovor. On je navodno referentima...
Više o predmetu
Član veća
Suđenje Sretenu Jociću za ubistvo novinara Ive Pukanića
TRAJANJE
5 godina
OKONČAN
Poznati hrvatski novinar Ivo Pukanić koji je godinama pisao o organizovanom kriminalu na Balkanu izašao je iz redakcije lista „Nacional“ u Zagrebu, čiji je bio vlasnik, sa kolegom...
Više o predmetu
Član veća
Suđenje za terorizam i slanje na ratište u Siriju
TRAJANJE
4 godine
OKONČAN
U septembru 2014. godine petorica muškaraca optužena su za terorizam jer su vrbovali više građana Srbije da se pridruže terorističkoj organizaciji u Siriji, a potom pripremali i...
Više o predmetu
Član veća
Šabačka grupa
TRAJANJE
4 godine
OKONČAN
„Šabačka grupa“ jedna je od brutalnijih domaćih kriminalnih bandi koje su bile aktivne u Srbiji. Organizovao ju je Milan Ostojić zvani Sandokan iz Šapca i grupa je do 2009, kada je...
Više o predmetu
Član veća
Šverc cigareta – grupa Antona Stanaja
TRAJANJE
4 godine
OKONČAN
Anton Stanaj optužen je 2008. godine da je organizovao kriminalnu grupu koja je od 2004. do 2007. švercovala cigarete, a na optužnici se našlo i 26 njegovih saradnika.
Oni su, kako...
Više o predmetu
Član veća
„Drumska mafija“
TRAJANJE
4 godine
OKONČAN
Drumsku mafiju, prema optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal koja je podignuta 2006. godine, a izmenjena tri godine kasnije, činilo je više od 50 ljudi koji su učestvovali u...
Više o predmetu
Član veća
Ubistvo kriminalca Gorana Marjanovića
TRAJANJE
3 godine
OKONČAN
Kriminalac Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam optužen je 2006. da je naručio ubistvo kriminalca Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš 1995. godine.
Marjanović je likvidiran u...
Više o predmetu
Član veća
Šaranovićev klan
TRAJANJE
3 godine
OKONČAN
Nikola Bojović, brat poznatog kriminalca Luke Bojovića, ubijen je u aprilu 2013. u centru Beograda. Naizgled nepovezano ubistvo Miloša Vidakovića dogodilo se tri meseca kasnije u Budvi....
Više o predmetu
Član veća
Suđenje predsedniku Privrednog suda u Zaječaru
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
Devetog decembra 2016. godine uhapšen je Goran Krstić, predsednik Privrednog suda u tom gradu dok je, kako su preneli mediji, primao mito od 10.000 evra. Novac je tražio da bi...
Više o predmetu
Član veća (ponovljeni postupak)
Suđenje tužiocu iz Novog Pazara
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
Radanku Lojanici, zameniku osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru, sudilo se da je prisvojio deo novca koji je trebalo da bude uplaćen u humanitarne svrhe.
On je, kako tvrdi...
Više o predmetu
Član veća
Suđenje za ubistvo Zorana Vukojevića Vuka
TRAJANJE
2 godine
OKONČAN
Zoran Vukojević Vuk, bivši policajac koji je radio kao šef obezbeđenja vođe ozloglašenog zemunskog klana Dušana Spasojevića, odlučio je još tokom policijske akcije „Sablja“...
Više o predmetu
Član veća
Suđenje Milanu Radoičiću za otmicu
TRAJANJE
<1 godine
OKONČAN
Milan Radoičić, kontroverzni biznismen sa Kosova, bio je optužen u oktobru 2009. godine da je šest godina ranije učestvovao u otmici makedonskog biznismena Salija Mitata. Grupa je...
Više o predmetu
NEZAKONITE ODLUKE
Novinari KRIK-a crvenim i žutim zastavicama čitaocima ukazuju na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija, kao i u predmetima u kojima su te sudije postupale.
Veće Apelacionog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Zoran Savić, nezakonito je kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta oslobodilo optužbi za šverc cigareta, utvrdio je Vrhovni kasacioni sud...
Više teksta
Veće Apelacionog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Zoran Savić, nezakonito je kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta oslobodilo optužbi za šverc cigareta, utvrdio je Vrhovni kasacioni sud.
Subotić je optužen u novembru 2007. godine da je bio na čelu grupe koja se devedesetih godina prošlog veka bavila švercom cigareta. Nakon četiri godine, 2011, sudsko veće Višeg suda u Beogradu kojim je predsedavala Milena Rašić osudilo je Subotića na šest godina zatvora. Presudu je, nakon što je došlo do smene vlasti u Srbiji i sve poluge moći preuzela Srpska napredna stranka (SNS), oborio Apelacioni sud u Beogradu i naložio novo suđenje. Sudije su se u međuvremenu promenile i umesto Rašić, glavnu poziciju u veću je preuzeo sudija Dragan Milošević. Ovo veće je donelo potpuno drugačiju odluku i u junu 2014. godine Subotića oslobodilo optužbi.
Na presudu se žalio tužilac za organizovani kriminal i opet je trebalo da Apelacioni sud odluči o ishodu postupka.
Suđenje pred Apelacionim sudom u Beogradu odlagano je duže od godinu dana i u tom periodu je zastario jedan deo optužbi. Sudije Zoran Savić, Mirjana Popović, Duško Milenković, Jasmina Vasović i Dragoljub Đorđević zatim su odbacile deo dokaza tužilaštva i potvrdile oslobađajući deo presude. Naveli su da su u postupku kao dokazi korišćene kopije dokumenata za koje nije moguće utvrditi da li su verodostojne zbog čega na njima ne može da se zasniva presuda.
Presudu je, međutim, po zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnelo tužilaštvo, ispitivao i Vrhovni kasacioni sud koji je utvrdio da je Subotić nezakonito oslobođen, odnosno da su Savić i njegove kolege iz veća prekršile zakon.
„Utvrđeno je da je pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređen zakon u korist okrivljenih Stanka Subotića (i saradnika)“, piše u presudi ovog suda.
Vrhovni sud naveo je da nije bilo razloga da sudije izbace iz dokaza kopije dokumenata jer je dozvoljeno da se koriste ukoliko su originali izgubljeni ili uništeni.
„Ako je original isprave uništen, nestao ili ga nije moguće pribaviti, može se pribaviti kopija isprave. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije propisano da isključivo overena fotokopija isprave može imati karakter dokaza“, piše u presudi Vrhovnog kasacionog suda.
Odluka Vrhovnog suda, međutim, nije mogla da utiče na to što je Subotić oslobođen. Ovaj sud može da ukine presudu i naloži novo suđenje samo ukoliko je naneta šteta optuženom.
Manje teksta
POSTUPCI PROTIV SUDIJE
Visoki savet sudstva
Pritužba
Sudije Apelacionog suda Olivera Anđelković, Tatjana Vuković i Dragoljub Albijanić podnele su Visokom savetu sudstva pritužbu protiv predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića jer je, kako su tvrdili, mimo propisa odlučio da ih 2015. godine ne unapredi u posebna odelj...
Više teksta
Sudije Apelacionog suda Olivera Anđelković, Tatjana Vuković i Dragoljub Albijanić podnele su Visokom savetu sudstva pritužbu protiv predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića jer je, kako su tvrdili, mimo propisa odlučio da ih 2015. godine ne unapredi u posebna odeljenja ovog suda – za organizovani kriminal i ratne zločine – već ih je ostavio u krivičnom. Sudije su tvrdile da je Milenković trebalo da ih rasporedi u posebna odeljenja jer su u ovakvim postupcima imali više iskustva od kolega koje su ih zamenile.
Milenković je negirao da je prekršio propise i objasnio da mu je cilj bio da pojača efikasnost rada suda. Naime, kazao je da nije mogao da unapredi ovo troje sudija u posebna odeljenja Apelacionog suda jer su učestvovali u donošenju odluka u prvostepenim postupcima iz ovih oblasti. Zbog toga ne bi mogli da se rasporede tako da ne odlučuju u istim slučajevima i u drugom stepenu, odnosno po žalbama, a zakonom je zabranjeno da sudije donesu presudu i odlučuju o žalbama na nju.
Milenković je istakao i da to što je znanje iz ovih oblasti prednost da sudije budu postavljene u posebna odeljenja nije i isključivi kriterijum pa je u ta odeljenja postavio nove sudije koje do tada nisu sudile u slučajevima organizovanog kriminala, odnosno ratnih zločina. Visoki savet sudstva odbacio je pritužbu protiv Milenkovića.
Manje teksta
Prekršajni sud u Beogradu
Saobraćajni prekršaj
Milenkovića je policijski radar snimio krajem 2014. u Vraniću kako automobil „sitroen“ vozi 88 kilometara na sat na putu na kom je dozvoljena brzina 50. Saobraćajna policija pokrenula je prekršajni postupak. Postupak je, međutim, obustavljen 2016. godine. Naime, u januaru 2015. sa...
Više teksta
Milenkovića je policijski radar snimio krajem 2014. u Vraniću kako automobil „sitroen“ vozi 88 kilometara na sat na putu na kom je dozvoljena brzina 50. Saobraćajna policija pokrenula je prekršajni postupak. Postupak je, međutim, obustavljen 2016. godine. Naime, u januaru 2015. saobraćajna policija obavestila je sud da odustaje od gonjenja Milenkovića ne navodeći razloge zbog kojih to čini. Godinu dana kasnije prekršajni sudija Zoran Aleksić je i zvanično obustavio postupak, a u obrazloženju je naveo da je ovu odluku doneo jer je saobraćajna policija odustala od gonjenja.
Manje teksta
ANGAŽOVANJE VAN SUDA
Pravosudna akademija
Milenković je bio član ispitne komisije za prijem na Pravosudnu akademiju i to od 2015. do kraja 2019. godine. Za ovo je primiо 80.000 dinara godišnje, odnosno ukupno 400.000 dinara. ..
Više teksta
Milenković je bio član ispitne komisije za prijem na Pravosudnu akademiju i to od 2015. do kraja 2019. godine. Za ovo je primiо 80.000 dinara godišnje, odnosno ukupno 400.000 dinara.
Pravosudna akademija bi planiranim izmenama Ustava u delu koji se tiče pravosuđa trebalo da dobije značajnu ulogu i to tako što će sudije moći da postanu samo oni koji su prošli obuku akademije. Stručna javnost, među kojima udruženja Društvo sudija Srbije i Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS, je to oštro kritikovala ističući zabrinutost da će time politički uticaj biti izmešten iz Narodne skupštine u Pravosudnu akademiju.