Nikola Bojović, brat poznatog kriminalca Luke Bojovića, ubijen je u aprilu 2013. u centru Beograda. Naizgled nepovezano ubistvo Miloša Vidakovića dogodilo se tri meseca kasnije u Budvi. Policija je ubrzo privela osumnjičenog – Miloša Vojnovića i on je odlučio da tužiocu ispriča sve što zna o ovim likvidacijama.
Tri godine bilo je potrebno tužilaštvu da prikupi dokaze i okonča istragu koja je dovela do optužnice. Kao odgovorna za navedena ubistva i pripremu još četiri likvidacije označena je grupa Slobodana Šaranovića.
Više teksta
Nikola Bojović, brat poznatog kriminalca Luke Bojovića, ubijen je u aprilu 2013. u centru Beograda. Naizgled nepovezano ubistvo Miloša Vidakovića dogodilo se tri meseca kasnije u Budvi. Policija je ubrzo privela osumnjičenog – Miloša Vojnovića i on je odlučio da tužiocu ispriča sve što zna o ovim likvidacijama.
Tri godine bilo je potrebno tužilaštvu da prikupi dokaze i okonča istragu koja je dovela do optužnice. Kao odgovorna za navedena ubistva i pripremu još četiri likvidacije označena je grupa Slobodana Šaranovića.
Šaranović je bio kriminalac starog kova koji je, kako je utvrdilo tužilaštvo, iz krvne osvete naručio ubistvo Nikole Bojovića – verovao je da Nikolin brat, Luka Bojović, stoji iza ubistva njegovog brata Branislava Šaranovića koji je likvidiran 2009. godine.
Za likvidaciju Bojovića Šaranović je angažovao Sašu Cvetanovića zvanog Pitbul iz Vranja, utvrdio je sud. Cvetanoviću je pomogao Ratko Koljenšić koji mu je obezbedio oružje i stan gde da se skloni posle ubistva.
Strahujući od odmazde Luke Bojovića, članovi grupe isplanirali su da ubiju nekoliko njegovih bliskih saradnika, ali i Cvetanovića koga su smatrali nepouzdanim i stoga opasnim.
Otputovali su u Budvu i tokom priprema za ubistvo Bojovićevog saradnika došlo je do promene plana – Miloš Delibašić koji je godinama za ostarelog Šaranovića predvodio grupu saopštio je da treba da se ubije Miloš Vidaković. Vojnović je pucao u njega u kafiću u Starom gradu u kom je u tom trenutku nekoliko stotina gostiju. Na sudu je ispričao da je ovo ubistvo možda bilo deo dogovora „čovek za čoveka“, odnosno da on za neku drugu drupu ubije Vidakovića, a druga osoba njihovu metu.
Suđenje je počelo u decembru 2016, a predmet je pripao veću koje su činili Vladimir Duruz kao predsednik i Vinka Beraha Nikićević i Vera Vukotić kao članice veća.
Šaranoviću se sudilo u odsustvu. Naime, u trenutku kada je srpsko tužilaštvo pokrenulo istragu protiv njega, isto je učinilo i crnogorsko, sprečavajući tako da on bude izručen Srbiji.
Vojnović je na suđenju priznao da je ubio Vidakovića, ali je svedočio i o ostalim kriminalnim poslovima njegovih bivših saradnika. Njegov pokajnički iskaz bio je stoga od velike važnosti za slučaj.
Ispričao je da je bio Delibašićev blizak prijatelj, učestvovao je sa njim u otmicama i pljačkama. Za razliku od Delibašića koji je uglavnom prolazio nekažnjeno, Vojnović je više puta robijao, a dva puta je preuzeo krivicu na sebe umesto Delibašića. To je bio jedan od motiva za njegovu saradnju sa tužilaštvom, kako je rekao.
Napeti odnos dvojice bivših prijatelja obeležio je suđenje. Delibašić je vređao Vojnovića, pretio njemu, njegovoj porodici i maloletnoj ćerki na šta je sudija reagovao.
„Nije isto suđenje kada imate direktore u kravatama i kada imate ovakvu situaciju“, rekao je sudija Duruz i dodao je da ne pokušava da opravda ponašanje optuženih, ali da nije očekivano da sve protekne u miru i ljubavi.
Kad je Delibašić na suđenju postavljao Vojnoviću pitanja u sudnici je između njih dvojice bilo sedam stražara za slučaj da dođe do fizičkog okršaja. Duruz nije dozvolio da jedan od optuženih – Goran Bojanić, poznat po nasilnim ispadima, u sudnici bude sa okovima na nogama.
„Ne u mojoj sudnici“, obratio se Duruz stražarima sa zahtevom da optuženom skinu okove.
Prvu presudu sudsko veće je donelo u aprilu 2018. Optuženi za ubistva i saučesništvo osuđeni su na dugogodišnje kazne, Vojnović kao okrivljeni saradnik potpisao je sporazum na osnovu kog je osuđen na deset i po godina. Delibašić, koji je bio optužen da je jedan od šefova grupe i da je podstrekao na ubistvo Vidakovića, oslobođen je svih optužbi. Šaranović je tokom suđenja ubijen, pa je postupak protiv njega obustavljen.
Sud je prihvatio Vojnovićevo svedočenje u vezi sa ubistvom Bojovića. Poverovao mu je i da je ubio Vidakovića, ali ne i da je to uradio po Delibašićevom naređenju. Sudija Duruz objasnio je da je tako odlučeno „zbog animoziteta koji je (Vojnović) pokazivao prema Delibašiću tokom suđenja“ i njegovih komentara da se „Delibašić uvek izvuče“.
„Ne znam da li smo sada ovom presudom potvrdili njegov stav da se Delibašić uvek izvuče“, istakao je sudija Duruz na izricanju presude.
Tužilac Milenko Mandić bio je razočaran ovakvom odlukom, žalio se na presudu i tražio novo suđenje pred drugim sudskim većem.
Apelacioni sud u Beogradu se saglasio sa tužiocem i ukinuo presudu. Veće koje su činile sudije Zoran Savić, Duško Milenković, Milena Rašić, Mirjana Popović i Vučko Mirčić u obrazloženju je istaklo da Vojnović nije promenio iskaz uprkos brojnim pritiscima, već je dosledno pričao o onome što mu je bilo poznato. Sudije konstatuju i da Duruz u presudi nije jasno obrazložio zašto je poverovao samo jednom delu iskaza.
Novo suđenje počelo je u januaru 2019. i to pred istim većem. Ovaj put nisu saslušavani svi svedoci, pa je završeno za svega tri meseca. Predomislili su se u vezi sa Delibašićem i on je iz drugog puta osuđen na 30 godina zatvora. Cvetanović, koji je pucao u Bojovića, na 35 godina, Koljenšić, koji je nabavio oružje i obezbedio stan, dobio je 30 godina. Vojnović je na osnovu sporazuma kažnjen sa 10 i po godina, a Slaviša Novaković koji ga je dovezao do mesta zločina i potom odvezao, osuđen je na 35 godina. Goran Maletić (tokom suđenja promenio prezime iz Bojanić), kome se sudilo jer je bio pripadnik kriminalne grupe, osuđen je na godinu dana zatvora. Veće pri donošenju presude nije bilo jednoglasno.
Ovu presudu potvrdio je Apelacioni sud u novembru 2019.